„Potrošačko društvo“ Žana Bodrijara (1929–2007), prvi put je objavljena 1970. godine. Iako je nastala pre više od pola veka, nije izgubila na aktuelnosti. Ukazujući na pojave iz svakodnevnog života i razotkrivajući načine na koje je u globalnom svetu „potrošnja, u obliku novog plemenskog mita, postala etika savremenosti“, kako stoji u predgovoru, knjiga pruža pronicljive i dragocene uvide u konzumerizam koji i danas oblikuje široko egzistencijalno polje modernog čoveka.

,,U današnje vreme, svuda oko nas postoji prostor fantastične očiglednosti potrošnje i obilja – ustanovljenih putem umnožavanja predmeta, usluga, materijalnih dobara – koji sam po sebi predstavlja određenu vrstu elementarne mutacije u ekologiji ljudske vrste. Striktno govoreći, ljudi u dobu bogatstva nisu u tolikoj meri, kao što su to nekada uvek bili, okruženi drugim ljudima koliko predmetima. Njihove svakodnevne transakcije ne odnose se u tolikoj meri na druga ljudska bića koliko na, statistički gledano po jednoj rastućoj krivulji, prijem dobara i poruka i manipulaciju njima. Počev od veoma složene kućne organizacije i desetine tehničkih robova za njeno održavanje do „urbanog mobilijara” i čitave materijalne mašinerije komunikacija i profesionalnih aktivnosti, do neprestanog spektakla slavljenja predmeta u reklamama i stotinama dnevnih poruka masovnih medija, od minornog rojenja opsedajućih uređaja do simboličkih psihodrama pothranjivanih noćnim predmetima koji nas potom proganjaju i u snovima. Pojmovi „okoline”, „ambijenta”, nesumnjivo nisu mogli posedovati ovu aktualnost dok mi sami nismo počeli suštinski manje da živimo u blizini drugih ljudi, u njihovom prisustvu i jezičkom prostoru, a više pod nemim pogledom poslušnih, halucinatornih predmeta koji nam uvek ponavljaju jedan isti diskurs – diskurs naše skamenjene moći, našeg virtuelnog bogatstva, našeg odsustva jednih od drugih. Kao što mladunče postaje odrasli vuk kroz život s drugim vukovima, i mi sami postepeno postajemo funkcionalni. Mi živimo vreme predmeta: čime želim da kažem da živimo po njihovom ritmu i u skladu s njihovim neprestanim smenjivanjem. Mi smo danas ti koji ih gledaju kako se rađaju, kako ostvaruju svoju svrhu i kako umiru dok su, u svim prošlim civilizacijama, predmeti bili ti – sredstva ili dugovečni spomenici – koji su nadživljavali generacije ljudi.

Predmeti ne sačinjavaju ni floru ni faunu. Ipak, oni ostavljaju utisak umnožavajuće vegetacije i džungle u kojoj se novi divljak modernog vremena bori da pronađe reflekse civilizacije. Tu floru i faunu, koju je čovek proizveo i koja ga potom okružuje i opseda kao u lošim naučnofantastičnim romanima, neophodno je što pre opisati, onakvu kakvom je vidimo i u kakvoj živimo – nikada ne zaboravljajući, u njenoj pompeznosti i izobilju, da je ona proizvod ljudske aktivnosti, i da njom ne vladaju prirodni zakoni ekologije, već zakon razmenske vrednosti.”

Nova Rukovet

Tekstovi iz sociologije na portalu P.U.L.S.E

  „Potrošačko društvo“, Društvo Politika, Žan Bodrijar