Prema ovoj ambalaži vama fali proteina: kad je sve postalo ‘high protein’?

Odnedavno, gde god da se okrenete u supermarketu – protein. Na polici sa konzervama tunjevine stoji natpis “visok sadržaj proteina”, kao da je reč o nekoj novoj, dosad nepoznatoj osobini tunjevine. Kesice sa bademima, kikirikijem i orasima više nisu samo orašasti plodovi, već “proteinski miks”. Pritom bi ih ispravnije bilo nazvati “masni miks”, jer je najveći činilac orašastih plodova mast (50-60%).

Imate li proteina? Posle trendova fortifikacije hrane kalcijumom, ribljim uljem, vitaminom D, došao je red na novu zvezdu prehrambene industrije. Sada se sve obogaćuje proteinima, čak i namirnice koje su decenijama bile sasvim dovoljne same po sebi, poput ovsenih pahuljica. Očigledno je da marketinška odeljenja veruju da ćemo svi, uz dovoljno etiketa i velikih slova, poželeti više mišićne mase, ili barem imati utisak da činimo nešto dobro za svoje zdravlje.

Trideset grama proteina na 100 grama inače obične čokolade? To je količina koja odgovara onoj koja se nalazi u specijalnim proteinskim čokoladicama. Razlika je samo u tome što je sada upakovana u formu “poslastice bez griže savesti”. Poruka je jasna: jedite slatko, ali uz osećaj da radite nešto pametno i korisno.

Uz to, od pre godinu-dve police frižidera u supermarketima preplavili su proteinski pudinzi, jogurti, mlečni deserti i razna proteinska pića. Nekada su to bili obični čokoladni ili vanila pudinzi, a danas su “high protein”, “fit” i “active”. Flašica mlečnog napitka sa dodatim proteinima sada se nudi kao zamena za obrok, užinu ili gotovo čudotvorno rešenje za savremeni, užurbani život.

Šta je sledeće? Da li će nas uskoro obaveštavati da su kokošja jaja bogata proteinima? Možda i da je sir izvor kalcijuma, a maslinovo ulje sadrži dosta masti. Ironija je u tome što se “visok sadržaj proteina” ističe čak i kod namirnica za koje to svi već znaju.

Da li komercijalisti zaista misle da prosečan kupac ne zna da je tunjevina – kao i riba uopšte – bogata proteinima? Ili se jednostavno igra na kartu straha da “ne unosimo dovoljno”, pa nam se stalnim ponavljanjem sugeriše da bez dodatnog proteina nismo ni zdravi, ni aktivni, ni u toku sa savremenim dobom?

U suštini, ne radi se toliko o potrebi organizma, koliko o potrebi marketinga da stvori novi trend. Protein je samo najnovija etiketa koja dobro zvuči i omogućava da se obični proizvodi predstave kao nešto posebno i, naravno, skuplje.

za P.U.L.S.E tekst i fotografije : Bojan Viculin

  Bojan Viculin, Društvo, marketing, proteini

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.