Priča iza tajanstvene Igre (staklenih perli)

Ulogujte se / Kreirajte profil

Priča iza tajanstvene Igre (staklenih perli)

.

Become a Patron!

.

Igra staklenih perli – Herman Hese

Zenit Heseovog stvaralaštva, potvrđen kao glavni razlog dobijanja Nobelove nagrade, roman Igra staklenih perli, dobija status tzv. klasika, ali i knjige koja se ređe pročita za razliku od nekih drugih dela ovog pisca. Pre samog početka je posveta Hodočasnicima na Istok, jer je Heseova porodica radila u Indiji, deda je bio sinolog, a otac protestantski misionar. U dva prevoda na srpski jezik pojavljuju se različiti naslovi, Igra staklenih perli, Mihaila Smiljanića i Igra đinđuvama, Branimira Živojinovića. Knjiga spada u bildungsromane i podeljena je na dva dela: u prvom se izlaže životni put Jozefa Knehta, do smrti, a drugi je vezan za njegove reinkarnacije prošlih života.

Razvoj Knehta, praćen je od tinejdžerskog uzrasta, u kom je izabran da se priključi Redu, tj. da postane Igrač staklenih perli. Ova Igra je sinteza umetnosti, matematike, estetike, jezika, (praćena obaveznom meditacijom), koja kroz roman nije objašnjena do kraja, i sama je sebi cilj. Kastalija, država Igrača, je prava utopijska republika slična Platonovoj idealnoj državi. Ovo je u celosti muška priča, nema ženskih likova praktično do samog kraja. Celo okruženje ostavlja utisak manastirskog režima, pojavljuje se samo jedan ženski lik u prvom delu knjige, koji nije bitan za radnju romana.

Uspon protagoniste predstavlja uobičajeni obrazac napredovanja u strogoj hijerarhijskoj strukturi, uz podrazumevanu potpunu poslušnost organizaciji kojoj pripada, sigurno koračajući utabanom stazom do vrha. Antikonformizam se budi na kraju (prvog dela romana) gde on daje ostavku, napušta Kastaliju, prelazi da živi kod porodice svog prijatelja, a tu i umire, udavivši se u jezeru.

Ime Kneht sadrži onomastičku simboliku, jer ono na nemačkom znači sluga, a on se celog života odricao privatnosti i nagonskog dela svog bića da bi bio u službi višeg cilja. Kastalija je dobila naziv po nimfi koju je Apolon preobrazio u čudotvornu fontanu na Parnasu, čija voda daje poetsku inspiraciju. Arhetipsko je jako bitno za Hesea. Likovi koji imaju ovu ulogu su zastupljeni na više mesta u ovom romanu, a u delu vezanom direktno za igru to je Majstor muzike (arhetip mudrog starca), Knehtov mentor i uzor, koji je dostigao prosvetljenje i svetački zrači. Slika koju ima pred sobom nakon saznanja da je postao Majstor Igre, u stvari je retrospekcija u mladalačko doba u kojoj se njegov lik stapa sa Majstorom muzike u jedan uroboros, krug večnosti, stalnog vraćanja na početak.

Knehtove životne promene imaju obrise alegorijske priče O tri preobražaja duha iz Ničeove knjige Tako je govorio Zaratursta. Prvi stadijum, kamile, gde on služi, trpi, možemo poistovetiti sa periodom od uvoda do vremena dok je počeo da se premišlja; drugi stadijum je lav, u kome se bori protiv obaveza, dužnosti, prekida lanac konformizma i odlazi u nepoznato; treći, dete, otpočinje novi život, novi ciklus, odlaskom van Kastalije.

Drugi deo romana nosi naslov Tri životna puta. To je zapravo prikaz tri Knehtove reinkarnacije. Prva je naslovljena sa Kišotvorac, druga sa Ispovednik, a treća Indijski životni put. U početnoj je stavljen u paganska vremena matrijarhata, verovatno negde na evropskom podneblju, gde se pojavljuje pod imenom Kneht. Kroz priču saznajemo da je postao kišotvorac, neka vrsta plemenskog vrača koji je potčinjen samo Majci, ženi starešini sela. On je pored toga i snalažljivi prirodnjak, koji poštuje Mesec, i neka je vrsta njegove emanacije, koji oseća sve što se dešava na tom nebeskom telu. U epohi matrijarhata su poštovana lunarna božanstva, a na kraju Kišotvorac biva žrtvovan kao sveti kralj, što se inače radilo tada da se odbrovolji boginja plodnosti.

U odeljku naslovljenom pod Ispovednik, Kneht je Jozefus Famulus, sveti čovek, pustinjak, koga pohode mnogi radi ispovesti i neke vrste pokajanja, a najviše duševnog olakšanja. Radnja se dešava u ranohrišćanskom periodu, u današnjem Izraelu. Jozefus postaje prezasićen ispovestima, smatra sebe nedostojnim i traži svetog oca kojem bi se on ispovedio. Kad ga pronalazi, počinje da mu služi, saznavši na kraju da je i njegov gospodar imao iste dileme kao i Jozefus, da je krenuo da ga traži iz istih razloga kao i on njega.


Indijski životni put je poslednje opisana Knehtova reinkarnacija, koja se odigrava u staroj Indiji, a ovde je on princ Daza, koji beži od zle maćehe, i postaje pastir. Upoznaje starog mudraca, za kojeg će ostati vezan ceo život, iako ga privremeno napušta. Daza ubija svog polubrata i vraća se svetom starcu, koji mu daje prikaz tzv. maju, kako bi izgledalo da je vladar. Živopisno su predstavljene nirvana u kojoj se mudrac nalazi i maja (pojavni oblik stvarnosti svojstven bogovima i svecima).

Herman Hese se zalagao za nadreligioznu duhovnosti, spoja nespojivog na prvi pogled. Na svoj jedinstveni način se trudio da približi različite, čak i suprostavljene civilizacije i misaone koncepte što se provlači i kroz ovo delo, i pokaže kako je on to sam pisao „lik čovečanstva, začaran u jedinstvu od hiljadu protivrečnih crta.“

Za P.U.L.S.E Spasa Vidljinović

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Jedan komentar na tekst Priča iza tajanstvene Igre (staklenih perli)

  1. Moljac.

    19/01/2020 at 14:21

    Fino.
    Nadam se da će ovo pročitati i srednjoškolci jer je daleko iznad nivoa prostih prepričavanja.

Ostavite Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.