Ulogujte se / Kreirajte profil

Rođeni smo u pogrešno vreme

.

Become a Patron!

.

Luka Trajković i Vedrana Vukojević su kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti, oboje fotografi sa specifičnim artističkim izrazom. Kada gledate njihove radove, poželite da zaronite u taj skriveni svet nabijen emocijama i ljudskom dubinom. Pored fotografije, snimaju i muzičke spotove i kratke filmove. Neke od njih ste sigurno i zapazili u poslednje vreme, kako su se našli u epicentru pažnje domaće muzičke scene. Luka je bio direktor fotografije za spotove “Promašaj” Bojane Vunturišević i “Đuskanje ne pomaže” Buč Kesidija, a za isti bend Vedrana je režirala spot “TIHO”.

Sa njima smo pričali o prošlosti i budućnosti fotografije, uspehu, omiljenim režiserima i koncertima.

Koliko dugo promišljate koncept jednog foto projekta, a koliko tu ima spontanosti?

Luka: Zavisi od projekta, u suštini do tančina pripremim sve detalje poput kostima, scenografije i lokacije, onda volim da se ostalo desi u trenutku. Najdraže su mi fotografije koje se dese u nekom međuprostoru – između najtačnije pripreme i totalne spontanosti. 

Vedrana: Kombinacija kontrolisane spontanosti, strasti i upornosti.

Izgleda kao da se fotografija kreće u pravcu prošlosti?

Luka: Fotografija postaje prošlost u momentu nakon što se zavesica otvori i film eksponira. Ali ne bih rekao da se kreće u pravcu prošlosti, iako ja lično težim da moje fotografije nemaju vremensku odrednicu, stilski i sadržajno. Voleo bih da deluju vanvremenski. Vedrana i ja stalno govorimo kako smo rođeni u pogrešnom vremenu i kako se uvek borimo da izbegnemo elemente sadašnjice u kadru, pogotovo mobilne telefone.

Vedrana: Fotografija je deo prošlosti koji se kreće u pravcu budućnosti.

Iva Foto: Luka Trajković / Noizz.rs

Nataša Foto: Luka Trajković / Noizz.rs

George Culafic Foto: Luka Trajković / Noizz.rs

Oboje ste studenti Fakulteta dramskih umetnosti. Koji filmovi su uticali na vaš rad i zašto?

Luka: Mislim da je film glavni sadržalac mog (našeg) stila. Od časova istorije filma i prvih susreta sa francuskim novim talasom i remek-delima Godara, Trifoa i Romera, film je krenuo da menja moj rad u tom pravcu. 

Nakon toga, zaljubio sam se u magični svet Vong Kar Vaija, totalnu estetizaciju, paletu, montažu, muziku, izbor objektiva i kadriranje. Krenuo sam da se bavim filmskom i fotografskom slikom na potpuno drugačiji način, napuštajući dokumentarizam i težeći ka stvaranju svog vizuelnog univerzuma, baveći se svakim elementom pojedinačno. Od scenografije, izbora aktera, kostima do načina osvetljavanja.

Ansel Adams 

“You don’t take a photograph, you make it.”

Filmovi koji su uticali vizuelno – “Paris Texas”, “Mullholand Drive”, “Blue Velvet”, “Chungking Express”, “In The Mood For Love”.

Vedrana: Film je za mene terapija, najbolji prijatelj, putovanje, celo moje postojanje protkano je filmom. Kad bih krenula da nabrajam i objašnjavam, ovaj odgovor bi poprimio formu eseja.

Vedranin rad Foto: Vedrana Vukojević / Noizz.rs

Vedranin rad Foto: Vedrana Vukojević / Noizz.rs

Sa snimanja spota “Tiho” benda Buč Kesidi Foto: Vedrana Vukojević / Noizz.rs

Da li su uticali muzička, književna, dela likovnih umetnosti?

Luka: Veoma. Sve su to faktori koji kroje nečiji stil.

Vedrana: Kada se posmatra naš rad, uticaji su očevidni.

Oboje imate i rediteljske projekte. Koliko je mladima danas neophodno da budu svestrani?

Luka: Projekte koje sam radio samostalno ne bih nazvao svojim rediteljskim projektima. To je neka vrsta vizuelnih dnevnika, “passion” projekti koje sam radio instinktivno, montaže opservacija, vizuelnih impresija i poezije.

A New Path to the Waterfall – from Luka Trajković

Iako moram da poznajem svaki segment režije da bih radio svoj deo posla, više mi prija da se time bavi neko kome je to primarno zanimanje i mislim da je najbitniji odnos na setu odnos između reditelja i direktora fotografije. Neophodno je biti svestran u današnjem vremenu, od svih nas se očekuje širok spektar sposobnosti i obrazovanja, ma koliko bili profilisani na ono čime se bavimo.

Vedrana: Mladost je svestranost, kroz koju se formira izraz. Svaki put kad osetimo da smo se usavršili u nečemu, to treba da shvatimo kao alarm da je vreme da probamo nešto potpuno drugačije.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

#framegrabs stills from music video I shot year ago, directed by Mark Nava, shot on Alexa Mini and Cooke S4

A post shared by Luka Trajković (@lukatrajkovic) on

U današnjem moru fotografa i direktora fotografije, po čemu se neko može istaći?

Luka: Pročitao sam davno citat Magnumovog fotografa Eliota Ervita o tome kako je fotografija umetnost posmatranja i kako kao takva ona ima vrlo malo veze sa stvarima koje vidimo, a mnogo sa načinom na koji ih vidimo. To je apsolutno tako. Pre je fotograf ili direktor fotografije morao da vlada zanatom – da zna kako da izabere odgovarajući materijal, osvetli ga, eksponira, razvije. Danas svako u svom džepu ima kameru i pravi hiljade fotografija na mesečnom nivou.   

Tako da se opet vraćamo na to da je najbitnija vizija, koja odvaja autora od nekog ko je samo tehnološki potkovan. Takođe i prethodno obrazovanje, poznavanje likovnih umetnosti, ukus itd.

Vedrana: U tom moru što dublje roniš, bolje stvaraš.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

#fujifilm #redvedrana

A post shared by VEDRANA VUKOJEVIĆ (@vvvedrana) on

Oboje ste radili i spotove za bend Buč Kesidi a ti Luka i za Bojanu Vunturišević. Koji su vam omiljeni aspekti pri ovakvoj vrsti rada?

Luka: Ovi autorski projekti su rađeni sa puno, puno entuzijazma i ljubavi, u produkcijski slabijim uslovima. Na takvim projektima se vidi ko je kakvog kova i kako razmišlja, projektima u kojima se autori daju potpuno. Zapravo, to su najmanje komercijalni projekti koje sam uradio u prethodnom periodu. Princip rada na komercijalnim projektima je veoma sličan radu na bilo kom drugom projektu, jedino što uključuje veću “umešanost” klijenata, agencija itd. Svakako omiljeni aspekt je uvek momenat stvaranja i pretvaranja reči i ideje u vizuelnu formu.

Vedrana: Lepota je u stvaralačkom ludilu koje nas obuzme i u niti koja nas sve poveže da ispričamo priču i obojimo pesmu. Najveći izazov je napraviti nešto prihvatljivo sa imaginarnim budžetom. Pre nedelju dana je izašao spot za bend Buč Kesidi i pesmu “Tiho”, pre toga sam režirala spot za bend Gazorpazorp sa kolegom Aleksom Bartolom, a na jesen izlazi spot za bend Šajzerbiterlemon na kojem još uvek radimo.

 

Luka ti si sarađivao i sa Reljom Popovićem. Kako se to dogodilo? 

Luka: Na poziv produkcije za saradnju na muzičkom spotu, rečeno mi je da će reditelj biti Ivan Stojiljković, kolega čije sam prethodne radove poznavao i sa kim sam imao želju da sarađujem. Nakon toga sa njim sam izgradio taj odnos reditelja i direktora fotografije koji sam pominjao u jednom od prethodnih pitanja – odnos koji je toliko bitan za bilo koji projekat. To je bio izazov u svakom smislu, pogotovo što inače ne slušamo tu muziku. U svakom slučaju, na spotovima koje smo radili zajedno, imali smo potpunu autorsku slobodu i produkcione uslove u kojima smo mogli da stvorimo nešto drugačije od onoga što je prisutno na našoj sceni. Saradnja sa Reljom je tekla odlično, on je jedan veliki profesionalac u svom poslu.

Luka i Vedrana Foto: Aleksa Bartol / Noizz.rs

Koncerti ili rejv?

Luka: Koncerti. Nikada nisam voleo rejvove. 

Koncert koji ćete zauvek pamtiti?

Vedrana: Grupa The Cure na Exitu, kiša je padala i svi smo ličili na Roberta Smita.

Autor: Vanja Ratković

Izvor: NOIZZ kultura

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.