Sećanje na Pavarotija

Za Pavarotija, njegov blistav osmeh i impozantnu pojavu znali su milioni čak i onih koji nikad nisu kročili u operu, mada on nije bio prvi veliki italijanski tenor prihvaćen od strane masa. Karuzo je to postigao mnogo pre njega. Ali televizija je učinila da Pavaroti svojom harizmom i jedinstvenim glasom dostigne granice superstara. Prvi put u istoriji muzike, jedan album klasične muzike “The Essential Pavarotti” penje se na vrh britanske pop liste. Nezaboravno izvodjenje arije “Nessun Dorma” iz Pučinijeve opere “Turandot” na svetskom fudbalskom prvenstvu u Italiji, postaje nezvanična himna ovog događaja, koja se danas zove “Pavarotijeva Nessun Dorma”. Te 1990, koje se neki još dobro sećaju, prodato je 10 miliona ploča sa arijama koje su izvodila najveća tri tenora današnjice na ceremoniji zatvaranja svetskog kupa, dostižuci apsolutni rekord u prodaji neke ploče sa operskom muzikom.
 
 
Već sledeće godine sledi koncert u Hyde Parku na kome Pavarotijeva harizma dolazi do najvećeg izražaja, izazivajući neviđenu katarzu u publici. U noći kad je maestro pevao, londonsko nebo se otvorilo, ali niko od 150.000 ljudi, iako mokrih do gole kože, nije napustio to sveto mesto. Naprotiv, zvuk njegovog glasa poneo je masu takvim intenzitetom, da se klicanje, kako kažu, čulo i van granica Londona.
 
Ali, to nije bio jedini maler. Ubrzo po otvaranju kišobrana organizator je zamolio publiku da ih zatvori da ne bi zaklanjali pogled na binu. Prva je svoj spustila Lady Diana, čiji gest je sledilo ostalih stotinak hiljada gledalaca. U tom trenutku, maestro je najavio svoju sledeću ariju “Donna non Vidi Mai” (Žena kakvu još nisam video), iz Pučinijeve opere “Manon Lesko”, posvetivši je pokisloj princezi.
 
 
No, Pavaroti je i pre ovog spektakla u Hyde Parku već mnogo puta izazvao oduševljenje kod publike. Iz priča znamo kakvu je sreću Beograd imao 1962. našavši se u društvu metropola koje su imale sluha i intuicije da ugoste mladog talentovanog operskog pevača, pred kojim se smešila sjajna budućnost.
 
Fenomen zvani Pavaroti rođen je jos daleke 1966, kad je sa tada proslavljenom Dzoan Saterlend pevao glavnu rolu u operi Gaetana Donicetija “Kći puka” u londonskom “Covent Garden-u”, kojom prilikom je sa lakoćom izveo devet uzastopnih visokih C tonova u jednoj ariji, toliko teškoj za pevanje, da se upravo iz tog razloga ova opera svrstava u jednu od najređe izvođenih uopšte. Ovom rolom Pavaroti je sebi obezbedio svetsku slavu i epitet “Kralja visokog C” izvodeći ariju Tonija sa takvim bravadom i elanom da je ceo Covent Garden podigao na noge. Priča dobija svoju reprizu u njujorškoj “Metropoliten” operi, gde ga frenetični aplauz publike izvodi 17 puta na bis.
 
 
Nastup sa kolegama, proslavljenim tenorima Plasidom Domingom i Hose Karerasom osamdesetih godina, bila je prekretnica u karijeri i početak svetskih turneja u promovisanju lepote operske muzike. Pavaroti je bio prava pokretačka mašina na koncertu u Italiji. Poprimivši odlike institucije, “Tri tenora” dovode operu u parkove i stadione, izazivajući i najtvrdokornijim nevernicima žmarce po telu. Milioni obožavaju Pavarotija, a njegov gotovo detinjast šarm i ekstrovertna ličnost postaju sinonim za vrstu umetnosti sa kojom mnogi nisu prethodno imali ni najmanjeg dodira. Interesovanje za poznate operske arije raste vrtoglavom brzinom i dobija planetarne razmere.
 
Deceniju kasnije slede projekti sa zvezdama pop muzike i humanitarni koncerti a Pavarotijev fleksibilan lirski tenor nastavlja da osvaja svet. Plasido Domingo izjavljuje da se oduvek divio Lučanovom bogom-danom glasu i onoj sasvim posebnoj boji, koja suvereno dominira od najnižih do najviših tonova tenorskog dijapazona, sa neverovatnom snagom i kontrolom. Glas koji je dovoljno čuti jednom i zapamtiti za ceo život.
 
 
Tokom karijere, uprkos neprestanim nastupima i zahtevnim ulogama, njegov glas ostaje u odličnoj kondiciji do poznih srednjih godina. Pored neumornog rada na popularizaciji operske muzike, Pavaroti snima i objavljuje albume sa popularnim italijanskim pesmama, pružajuci nesumljiv užitak milionima u slušanju njegovog gracioznog belcanta, sa onim prepoznatljivim italijanskim zvukom, da bi vas odjednom iznenadio erupcijom vokalne ekspresivnosti, dovodeći opersko pevanje do savršenstva.
 
 
Jeste izgubio veliku životnu bitku, ali osvojivši za života titulu maga operske scene, Pavaroti ostaje neprikosnoveni kralj za sva vremena, i za nas kojima je godinama pružao ogroman užitak svojim pevanjem, i za one koje tek čeka upoznavanje sa nekad najlepšim belcantom na planeti.
 

Za P.U.L.S.E Lola Kilibarda

 
AUTORSKI PROFIL

Profesor engleskog jezika i književnosti, prevodilac i pisac eseja, kratkih priča i putopisa koje objavljuje na sajtovima B92, “P.U.L.S.E”, portalu “Moj Nedeljnik”, časopisu “Travel”, kao i “Politici”.
Održala predavanja o Južnoj Americi, na Kolarcu, Institutu Servantes, Domu kulture Čačak, Fondaciji „Danilo Kiš“u Subotici i SKC-u.

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments