Ulogujte se / Kreirajte profil

Slika je činjenica

2.1 Mi pravimo sebi slike činjenica.

2.11 Slike predstavljaju stanje stvari u logičkom prostoru, postojanje i nepostojanje stanja stvari.

2.12 Slika je model stvarnosti.

Vitgenstein

2.13 Na slici predmetima odgovaraju elementi slike.

2.131 Elementi slike predstavljaju na slici predmete.

2.14 Slika se sastoji u tome što se njeni elementi međusobno odnose na određeni način.

2.141 Slika je činjenica

2.15 To što se elementi slike međusobno odnose na određeni način predstavlja da se tako međusobno odnose stvari. Ova veza elemenata slike zove se njena struktura a mogućnost strukture – njena forma odslikavanja.

2.151 Forma odslikavanja je mogućnost da se stvari međusobno odnose jednako kao elementi slike.

witshort

2.1511 Slika je tako povezana sa stvarnošću; ona doseže do stvarnosti.

2.1512 Ona je kao neko merilo prislonjeno na stvarnost.

2.15121 Samo krajnje tačke crtica na merilu dodiruju predmet koji treba izmeriti.

2.1513 Prema ovom shvatanju slici, dakle, pripada još i odslikavajući odnos, koji je čini slikom.

2.1514 Odslikavajući odnos sastoji se od koordinacija elemenata slike i stvari.

2.1515 Ove koordinacije su kao neka ticala elemenata slike kojima slika dodiruje stvarnost.

 WITTGENSTEIN111

2.16 Da bi bila slika, činjenica mora imati nešto zajedničko s odslikanim.

2.161 U slici i u odslikanom mora biti nešto odslikano, da bi jedno uopšte moglo biti slika drugoga.

2.17 Ono što slika mora imati zajedničko sa stvarnošću, da bi mogla da je na svoj način – ispravno ili krivo – odslikava, to je njena forma odslikavanja.

2.171 Slika može odslikati svaku stvarnost čiju formu ima. Prostorna slika – sve prostorno, obojena – sve obojeno itd.

2.172 Ali svoju formu odslikavanja slika ne može odslikati; ona je pokazuje.

2.173 Slika pokazuje svoj objekat spolja (njeno stajalište je njena forma prikazivanja), zato slika pokazuje svoj objekat ispravno ili krivo.

2.174 Ali slika se ne može postaviti izvan svoje forme prikazivanja.

wittgenstein

2.18 Ono što svaka slika, ma kakve forme, mora imati zajedničko sa stvarnošću, da je uopšte – ispravno ili krivo – odslikati, to je logička forma, to jest forma stvarnosti.

2.181 Ako je forma odslikavanja logička forma, onda se slika zove logička slika.

2.182 Svaka slika je i logička slika. (Naprotiv, svaka slika nije npr. prostorna.)

2.19 Logička slika može odslikati svet.

2.2 Slika ima s odslikanim zajedničku logičku formu odslikavanja.

2.201 Slika odslikava stvarnost prikazujući mogućnost postojanja i nepostojanja stanja stvari.

2.202 Slika prikazuje jedino moguće stanje stvari u logičkom prostoru.

2.203 Slika sadrži mogućnosti stanja stvari koje prikazuje.

witt-in-dublin

2.21 Slika se sa stvarnošću slaže ili ne slaže; ona je ispravna ili neispravna, istinita ili lažna.

2.22 Slika prikazuje ono što prikazuje, nezavisno od svoje istinitosti ili lažnosti, formom odslikavanja.

2.221 Ono što slika prikazuje, to je njen smisao.

2.222 U slaganju ili neslaganju njenog smisla sa stvarnošću sastoji se njena istinitost ili lažnost.

2.223 Da bi smo otkrili da li je slika istinita ili lažna, moramo da je uporedimo sa stvarnošću.

2.224 Iz same slike ne može se razaznati da li je istinita ili lažna.

2.225 Nema a priori istinite slike

Ludvig Vitgenštajn

Tractatus logico-philosophicus

  •  
  •  
  •  
  •  



8 komentara na tekst Slika je činjenica

  1. Amika

    03/04/2011 at 09:57

    Mnogo kontradiktornog

    2.1 i 2.12 je suprotno stavu

    2.225 Nema a priori istinite slike

    Čini mi se da mu nedostaju saznanja iz istorije kulture – ono što su kubisti, fizičari i teozofi otkrili 1906 – 1910,

    Detalji na http://internet-mreza.blogspot.com/2010/04/blog-post.html

  2. Boban Savković

    03/04/2011 at 12:02

    Pojam “slike” u Traktatu Ludviga Vitgenštajna je potpuno različit od pojma “slike” koji tretiraju sa jedne strane slikari, sa druge naučnici a sa treće teozofi.

    Takođe, malo je verovatno da Vitgenštajnu, verovatno najvećem filozofu dvadesetog veka, uz to, arhitekti, aeronutičaru, matematičaru, pedagogu, muzičaru, lekaru i baštovanu nisu bili poznati dometi u fizici i umetnosti (Filozofska istraživanja, Smeđe i Plave beleške)

  3. Amika

    03/04/2011 at 16:04

    To i mene čudi. On to sigurna zna, ali zbog nečeg zapostavlja.

    Slika, stvarnost, istinito se ne mogu posmatrati kao apsolutni pojmovi, osim u nekom razradjenom filozofskom sistemu, ali onda nemaju komunikacijsku funkciju pa izdvojeni deluju parodijski.

  4. Boban Savković

    03/04/2011 at 21:15

    Da…upravo je ovo razrađeni filozofski sistem, u kojem se pojmovi “slike, stvarnosti i istinitosti” posmatraju kao “apsolutni” a ne kao uobičajeni pojmovi.

    Ako jeste “razrađeni filozofski sistem” kako to da onda isti nema “komunikacijsku funkciju i deluje parodijski”? Da li to važi i za svaki drugi filozofski sistem ili samo za ovaj?

    Uostalom: http://pulse.sm-art.info/svaka-slika-je-i-logicka-slika/

  5. Snežana Moračić

    04/04/2011 at 00:16

    miko, zaveo te vitgenstajnov enigmaticni stil, zamisli osmeh mona lize…
    imamo i dopunu : “Slika se u Traktatu suprostavlja činjenici (stanju stvari, stvarnosti) kao nešto što što činjenicu odslikava (predstavlja, prikazuje): „Mi pravimo sebi slike činjenica.“(2.1) „Slika predstavlja stanje stvari u logičkom prostoru, postojenje i nepostojanje stanja stvari.“ (2.11) „Slika je model stvarnosti.“ (2.12)…” u eseju : Svaka slika je i logicka slika, procitaj…

  6. Amika

    04/04/2011 at 00:44

    Bobane, sve što se izvuče iz konteksta najčešće deluje parodijski – kod njega je filozofski sistem taj kontekst.

    Snežana, vidi:
    “Iz shvatanja da je slika istinita ili lažna prema tome da li se njen smisao slaže ili ne slaže sa stvarnošću Vitgenštajn logički izvlači zaključak da se iz same slike ne može otkriti da li je istinita ili lažna, da „nema a priori, istinite slike“, da se istinitost ili lažnost slike može otkriti samo ako je uporedimo sa stvarnošču (2.221 – 2.223)

    Gajo Petrović”

    Prvo: kojom stvarnošću – od lažno-istinitih slika?

    Drugo: 2.12 Slika je model stvarnosti – e, nije nego!

    Problem mnogih naučnika i filozofa je što zaboravljaju tkz. poziciju pripovedača ili tačku gledišta – postoji mnogo modela stvarnosti i slika, zavisno od pozicije sa koje se posmatra.

    To je ono što je još Bodler formulisao: “…садржи у исти мах предмет и субјект, свет изван уметника и самог уметника» – Бодлер.

    Vitgenštajn prvo pojmove izvlači iz svog sistema, a onda sebe postavlja izvan (iznad?) svega toga.

  7. Snežana Moračić

    05/04/2011 at 02:41

    hajde da se vratimo preko slike, ovog puta magrittine ‘ovo NIJE lula’. krecemo od iluzije stvarnosti, ustvari ono sto nas mozak percepira znakovima kodovima, kako vec hoces da ih nazoves, ali za nas stvarnost, sto nikako ne mora da znaci da je vidimo i dozivljavamo isto, nesporazum upravo nastaje zbog te nase razlicite percepcije.

    evo brutalnog primera ;
    pokazi nekome sliku necega sto nikada u zivotu nije video ni cuo, za razliku od tebe, percepcija i dozivljaj te slike bice razlicita, s tim sto ce za vas obojicu to biti stvarnost.
    ne znam da li smo na istoj frekfenciji?

  8. Amika

    05/04/2011 at 23:53

    To sve vreme i tvrdim.

    2.1 Mi pravimo sebi slike činjenica. – Tačno

    2.11 Slike predstavljaju stanje stvari u logičkom prostoru, postojanje i nepostojanje stanja stvari. – NEDOSTAJE NAŠEM, TVOM, NJIHOVOM…

    2.12 Slika je model stvarnosti. – TVOJE, MOJE – Nema subjektivizacije tvrdnje već ona postaje apsolut…

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.