Jedan grandiozan roman, roman gde prvenstveno ostajete zadivljeni umećem pisanja i bogatstvom stila! Ovakvu stilsku izbrušenost, širinu, psihoanalizu likova može da nam podari retko koji pisac – a Frenzen zaista jeste jedan od retkih. Jedan od retkih, posebnih, specifičnih…sve i da ga ne zavolite, nećete ga zaboraviti. Možda će vas njegovi likovi nervirati, možda ćete ih obožavati, ali svakako nećete ni trenutka biti ravnodušni.

Središte ovog romana je jedna porodica, disfunkcionalna, i to Frenzen portretiše do najsitnijih detalja… Razlaže, psihoanalizira i nudi čitaocu moguće zaključke. Dopada mi se što kod Frenzena ključ nikada nije na očekivanom mestu, već krećemo u avanturu vođeni tihim, preciznim, udaljenim (pa sve bližim) frenzenovskim ehom…

Sloboda – šta je to? Koliko smo slobodni, a koliko je to samo san? Da li postoji čovek do kraja slobodan i oslobođen svog porekla, prošlosti, svojih trauma i onoga što nosi u sebi – i da li je to uopšte ono čemu treba težiti?

Za Peti sloboda je bila bežanje, bežanje od porekla, porodice, bežanje od bola nastalog usled emotivne zanemarenosti u detinjstvu, bežanje od sopstvenih emocija… I da li je stiglo? Jeste, sve nas stigne – pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način. Ključ nećemo pronaći tako što bežimo dalje i dalje i dalje, ključ ćemo pronaći (uvek je to tako) vraćajući se na početak.

Peti nije bila savršena majka, shvata ona to. Kao što nije bila ni njena majka. Kao što ni Volter nije bio savršen otac. Ne postoji savršeno roditeljstvo. Ma koliko se činilo da neke greške naših roditelja nećemo ponavljati, i ma koliko se trudili da iz sebe istisnemo svaki trag svog nasleđeog genetskog koda – ipak, ipak… Ipak smo ono što jesmo, ipak će o nama svedočiti naša deca. A o njima njihova deca…

Mogla bih da pišem o ovom romanu ceo dan, pa čini mi se ni tada ne bih obuhvatila deseti deo tema kojih se Frenzen ovde dotiče.

Da dodam – ovo Deretino izdanje je tako lepo, elegantno i kvalitetno odrađeno! Preživelo je selidbu, let sa trećeg sprata (gde zamalo da presvisnem od tuge, mislila sam da od moje prelepe knjige neće ostati ništa, kad ono…kao nova )

Volela bih da vidim više ovakvih korica, ovako velikih i skupocenih izdanja…meni se to jako dopada

Prevod: Milica Kecojević

Izdavač: Dereta izdavaštvo

Draga Slavković

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Draga Slavković, Džonatan Frenzen, Književnost, sloboda