Sloboda, kultura, prosveta – nedostižni i nepoželjni pojmovi, koji se često zajedno sa prašinom guraju ispod tepiha. Našu sadašnjicu okružuju mediokriteti, zadovoljavanje sa bukagijama koje su okovale slobodu, odbijanje odgovornosti za sredinu koju smo sami stvarali i stvorili, kuknjava i večito prizivanje pravde, ono naše: ćuti, dobro je i ovako kako je, može da bude i gore. Razumni odgovor bi bio odbijanje na pristanak ovakvog stanja. Naša stvarnost je izmenjena i zakrivljena, poput izobličenih ogledala koji se nalaze u luna parkovima. Generacije koje dolaze, imaju osnovni problem: prosto- prošireni vokabular i opšta neobrazovanost koja je sada postala narodna tradicija, gde se   znanje ismeva izrekom u više oblika: zašto filozofiraš, mani se filozofije i filozofiranja. I dolazi se do pitanja: šta mi to danas imamo?

Jedno od osnovnih filozofskih pitanja jeste smisao života, ali tražiti univerzalan odgovor je put koji vodi u beskraj. Pojedinac može za sebe imati želju koja ga podstiče na pronalaženje personalnog smisla. Ali važnije je pitanje šta imamo danas  kao smisao postojanja našeg naroda kao zajednice koju povezuju zajednička kulturna i istorijska sećanja. Epsku poeziju smo prenosili kroz vekove, često preko gusli i porodičnih težnji da se sačuva istorijsko sećanje. U nasleđu posedujemo pretkosovski, kosovski i pokosovski ciklus koji nam je vekovima davao snagu i inat koji nas je vodio kroz vekove. Krajem 19. veka naša kultura doživljava procvat u književnosti i slikarstvu. Trenutak koji nam je podario umetnike na kome se naša kultura i dan danas temelji. Pesnici poput Đure Jakšića, Vladislava Petkovića Disa, Jovana Dučića i Alekse Šantića predstavljaju perjanicu srpskog pesništva. Pesnici koji su proizašli iz naroda, nose njegove karakteristike i koji su postali stubovi okosnice srpske poezije. Slikar Paja Jovanović je slikom ,,Takovski ustanak”  ovekovečio trenutke srpske istorije koji su najvažniji element u našem narodnom biću: SLOBODA. Sava Šumanović je ovekovečio lepotu pejzaža, iz kubizma i ekspresionizma se razvijao u stil koji je svojim rečima opisao- stil koji ja znam i umem. Uroš Predić – realista, slikar koji je u svom ranom stvaralaštvu stvarao dela na kojima je predstavljao običan život običnog čoveka, a njegovi kasniji radovi sadrže crkvene motive i portrete. Književnost koju su oblikovali velikani – Ivo Andrić, Meša Selimović, Borislav Pekić, Miloš Crnjanski, Milovan Danojlić, Radoje Domanović, Laza Kostić. Pisci kojima današnji pisci ni u pisanju predgovora nisu dorasli. Glumačke legende poput Danila Stojkovića, Zorana Radmilovića, Pavla Vujisića, Dragana Nikolića su imena čije uloge i replike pamtimo iz filmova Dušana Kovačevića. Muzička scena je obeležena rok pravcem u drugoj polovini 20. veka, a poseban pečat su ostavili grupe ,,Smak” i ,,Azra”.

Kulturni razvoj i uspon koji je krenuo punom parom napred, na svom je vrhuncu stisnuo papučicu za gas i frontalno se sudario sa zidom. Današnju književnost obeležava obesmišnljen pisoarsko-bide stil, puno reči na jeftinom papiru koje nisu vođene višom idejom. Muzika sa agresivnim stilom i prostim rečima, imena pevača su zamenjena sa imenima izvođača koja liče na imena iz South Park- a. Od naroda koji je u sebi nosio plemenite vrednosti, kulturu i stvaralaštvo koje je bilo okrenuto ka narodu i čoveku iz naroda, postali smo ODROD. Šta mi to danas imamo?

za P.U.L.S.E: Luka Benčik

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, kultura, Luka Bencik, prosveta, sloboda