Sopstvo – iscelitelj iz svesti

Čujemo kako je pandemija koronavirusa dubinski uticala na mentalno zdravlje čovečanstva. Šta to ima u čoveku što određuje mentalno zdravlje? Da li je došlo vreme za nova pitanja umesto unapred spremnih odgovora?

Nedavno sam imala priliku da pratim seriju predavanja Jungovog instituta iz Ciriha, te poželeh da potražim odgovore od ovog vizionara koji se bavio dubinama ljudske psihe. Psihoanalitičar, po nekima kontroverzni mistik, svakako je imao dar za postavljanje novih pitanja. Istraživao je drevna znanja i prevodio ih na jezik savremenog čoveka. Proučavao je obrasce koji imaju veliki uticaj na naše živote, a mi ih poput sićušnih mrava radilica, zauzetih jurcanjem za mrvicama, ne opažamo. Tako je izneo na svetlost predanje o jedinstvenom organizacionom principu ljudske psihe koji upravlja svim našim doživljajima. Organizacioni princip se ukaže u vremenu velikih teškoća i dovodi do izranjanja unutrašnjih resursa koji se aktiviraju da traže put do rešavanja teškoća. On mu je dao naziv Sopstvo. Aktivni princip ovog čudotvornog iscelitelja je „conjunctio opositorum“- spoj suprotnosti.

Ovde bih da ponudim jedno moguće razumevanje tog Jungovog koncepta. Razumevanje koje ima potencijal da, ako ne baš sasvim isceli, a ono barem zaštiti čoveka u teškim vremenima.

 

Funkcije svesti

Po Jungu, u nasleđe od predaka dobili smo spoznaju da psihu čine četiri funkcije: misli, intuicija, čula i osećanja. Nije previše bitno kako ih definišemo jer različiti jezici i kulture daju im različite nazive. Svaki čovek ima neku svoju ravnotežu koja sačinjava jedinstvenu celinu ljudskog bića. Celinu, koju možemo zamisliti kao ostrvce od svesti, okruženo nepreglednim okeanom duše-nesvesnog.

U detinjstvu četiri funkcije prirodno sudeluju u stvaranju našeg sveta. Međutim, kako odrastamo, razum preuzima ulogu “dominantne funkcije” i sudelovanje zahteva veći napor. Savremeni čovek osećanja prigušuje, protiv strasti se bori, intuiciju zapostavlja, a okeana nesvesnog se plaši. Tako dolazi do neke vrste hipertrofije razuma. Ako naprotiv, čovek, prihvati manje korišćene psihičke funkcije i dozvoli svim delovima celine da se ispolje, onda prirodne sile mogu da deluju. To je ona potraga za “unutrašnjim detetom”.

Primer za ovaj prirodni proces dovođenja misli i osećanja u red, možemo uzeti iz prvih meseci pandemije. Kada su nam osećanja saopštavala strah i zbunjenost, proveravali smo činjenice na nivou zdravog razuma. Mnogi ljudi su potražili spas u introspekciji i u kreativnim aktivnostima, jer kroz stvaranje i umetnost čula i intuicija se bude te mogu da deluju isceljujuce.  

 

Arhetipski obrazac Sopstva

Pošto priroda stvara polaritete i procesi psihe se mogu predstaviti kao dva para suprotnosti: razum vs. osećanja i intuitivne predstave vs. čula. Posredovanje između suprotnosti se dešava po izvesnom obrascu. Obrazac je usađen, poput semena, duboko u podsvesti. Jung ga je nazvao arhetip sopstva.

Arhetip sopstva odslikava nagon za životom, samoodržanjem i sposobnosću da se suština našeg bića poveže sa svojom okolinom i da se prilagodi na životne okolnosti na najbolji način. On deluje kako nagonski, tako i duhovno jer pomaže na putu spoznaje suštine svoga bića.

Ovih obrazaca u svakodnevici najčešće nismo svesni. Prevođenje u svest unutrašnjih obrazaca obavljaju simboli kroz naša čula. Etimologija pojma simbol je “staviti zajedno”.

U svakodnevnom životu, čula pošalju informaciju mozgu da je došlo do nesklada,  zatim mozak procesira informaciju, spaja sa postojećim kategorijama u svesti i daje rešenje, pa tako recimo uzmemo vode da utolimo žeđ. Kada naša svest dođe u situaciju da smo neprilagođeni na spoljne okolnosti tada dolaze u svest, putem čula, simboli da spajaju. Govor, sluh, ukus, miris, dodir dolaze u našu svest i stvaraju znakove koji kompenzuju neravnotežu i vrše spajanje među funkcijama i ponovo uspostavljaju sklad, isceljuju da bi se čovek prilagodio situaciji.

Slika 1: paprat (lična arhiva)

Osnovni obrazac se onda samo ponavlja. Priroda stvara fraktalne strukture. Poput biljke ili drveta: stablo se grana na grane koje se granaju na grančice.

Slika 2: drvo sa crteža jedne Jungove pacijentkinje, s korica knjige: Visions Part 1 and 2. Notes of the Seminar Given in 1930-1934 by CG. Jung Copyright 1997 Princeton University Press, francuski Copyright Editions Imago et la Compagnie du Livre Rouge.

Pletući od niti iz podsvesti i svesti kao po nekoj mustri, psiha ujedinjuje suprotstavljene razum i intuiciju, čula i osećanja i stvara novu stvarnost koja će prevazići staru. Sopstvo- obrazac radi tako da se na teškoće ne fokusiramo samo razumom, već da ih celina našeg bića prevazilazi. Ponekad uz puno strpljenja, velike napore, gubitke, prelomne odluke, uspone i padove, sopstvo iznedri neko neočekivano rešenje. Dolazi do „conjunctio opositorum“.

Slika 3: baštenski cvet (lična arhiva)

Kao što i sam Jung kaže, koncept sopstva je i dalje težak ljudskom umu da shvati. Sam um nije dovoljan, treba mu dopustiti da se spoji sa svojom suprotnošću: osećanjem, čulima, intuicijom. Pošto je obrazac spajanja i sam nestabilan, ljudskoj psihi je potrebno stalno podsećanje- fokusiranje. Drevna mudrost zato stvara razne “podsetnike”. To Vladeta Jerotic formuliše kao:“Sopstvo, nadlični, transcendentni činilac u nesvesnom ličnosti, po sebi je nepredstavljivo, ali se ispoljava kroz drevne predstave, ideje i simbole u religiji, mitovima, obredima, bajkama, snovima i vizijama. Neki od najpoznatijih simbola Sopstva su: mandala, kamen mudrosti, četvorstvo, biser, cvet, vrt, sunce, Hristos, leteći tanjir”.. i mnogi drugi.

 

Simboli Sopstva

Simboli kojima obrazac Sopstva dolazi u svest često liče na geometrijske oblike koje imaju svojstva kruga, kvadrata ili krsta. Zato što krug iskazuje celinu bića u svakoj situaciji. Okrugle su planete i ciklična kretanja u svemiru. I tako iz kruga u krug stvara se spiralni proces koji uzdiže svest i daje čoveku veću sposobnost da vidi gde se nalazi iscelitelj u njemu samom. Dok je u našem delu sveta Crkva pružala taj uređeni kosmos, čovek je nekako pronalazio utočiste. Slabljenjem uloge Crkve u društvu savremeni čovek ostaje u konfuziji, dezorjentisan. Mandala u Indiji ili Kini predstavljaju vizuelne podsetnike da se sve funkcije dovedu u red, da se čovek centrira i da pređe u akciju. Zanimljivo je da zapadni čovek nije shvatio da na Orijentu crtanje mandala služi kao priprema za akciju.

Jung piše 50.-tih godina XX veka: “Magični krugovi, mandale po pravilu čovečanstvu se pojavljuju u stanjima psihičke zbrkanosti i smetenosti”. Ako pogledamo donje ilustracije i sličnosti između ovih formi, zapitamo se: šta ako ovaj virus treba da nas podseti da se fokusiramo i krenemo u akciju?

Slika 4: U februaru 2020.-te molekularni biolog David S. Goodsell, sa Instituta Scripps, Centre for Molecular Structural Biology (CMSB) iz Kalifornije, naslikao je vodenim bojama fascinantnu sliku virusa, koja je objavljena u Washington Post, magazinu Nature i mnogim drugima.
https://ccsb.scripps.edu/goodsell/

Joga, tai-chi putem pokreta, usredsređivanjem na geometrijski predstavljene kosmičke sile, bude u čoveku energije kojima telo i duh ulaze u sklad sa tim silama.

U snovima se, po Jungu, može pojaviti grad, tvrđava, kuća, soba ili neki unutrasnji prostor kao simbol Sopstva i sposobnosti smoisceljenja. Važno je da pruža osećaj zaštite, celine, da je sve ok, da smo bezbedni. U budnom životu, to su oni lepi trenuci koji pružaju osećaj da je sve na svom mestu. Lepa energija kad se igra kolo. Ples derviša.

Slika 5: Mandala krunske čakre- simbol za suptilne energije čiste svesti u Jogi – https://www.soulart-mandala.de/

Izgleda kao da je bolje ne ulaziti u preterano objašnjavavanje i samo dopustiti intuiciji da prizove osećaj u psihu. Dozvoliti sopstvu da veruje u svog “daimona”i pomogne umu da spozna šta je najbolje za njega. Tu spoznaju psihe koja se dešava po samo svom jedinstvenom obrascu, Jung naziva individuacija.

Daleko je ovo od mirne plovidbe. Zato je Jung napravio naizgled usputnu opasku “Nije to moje lično ubeđenje, već ideja koja je široko rasprostranjena, da je individuacija luciferske prirode”.

Težina puta individuacije leži u tome što je i sam arhetip sačinjen od suprotstavljenih energija nagona i duha. Zato su i sadržaji psihe tako nepredvidljivi. Postoji hipoteza da su psiha i njeni obrasci, poput rada srčanog mišića, ono što se naziva u savremenoj nauci: kompleksni sistemi. Kardiolozi su došli do zaključka da srce čiji otkucaji imaju nelinearnu dinamiku ima hiljadu puta manji rizik od fibrilacije atrija (poremećaja rada) nego srce čiji otkucaji imaju linearnu dinamiku.

 

Tačka u kojoj se krije opasnost

Drugačije rečeno, arhetip nosi u sebi i stvaralački i rušilački potencijal. Kod sopstva ovo znači da nam četiri funkcije psihe ne daju odgovore koji pomažu prilgođavanju sredini, već u tome odmažu. Sopstvo postaje nemilosrdno kada mu ne pristupamo koristeći sve svoje funkcije na najbolji i najuzvišeniji način. Stvara bure oko onog ostrvceta od svesti u okeanu nesvesnog.

Jung daje primere kada se to događa: „Ako se svesni  poredak života sa svojim tradicionalnim, moralnim i razumnim principima rigidno sprovodi, ne uzimajući u obzir da je došlo do momenta kada treba uzeti u obzir one druge funkcije“. Tada treba oslušnuti čula, telo, osećanja, daleke nagoveštaje.  Ili u drugoj krajnosti, kada dolazi do preplavljivanja svesti nesvesnim sadržajima: „prvi susret sa Sopstvom može da pokaže sve one svoje negativne osobine kakve su po pravilu karakteristične za nepripremljeni sudar sa nesvesnim . Opasnost se sastoji u mogućnosti  fatalnog prepravljanja od strane nesvesnog, ako svest ni intelektualno ni moralno nije u stanju da zaustavi prodor nesvesnih sadržaja.“ U svojim spisima, citira jednog alhemičara: „Dovršavanje dela nije u moći adepta, već to Bog milostivi daje kome hoće. U toj tački se krije opasnost.“

Jung je primetio još sredinom XX veka:“Prosvećenom Evropejcu se čini da je prevazišao svet duhova i aveti. Ali ono što smo mi prevazišli su samo verbalne aveti, a ne duševna stanja koja su bila odgovorna za nastajenje bogova. Nâs, naši autonomni duševni sadržaji još opčinjavaju isto onoliko kao kada su bili bogovi. Sada ih zovemo neurotski simptomi, fobije, manije i sl. bogovi su postali bolesti. Zevs ne vlada više Olimpom , već solarnim pleksusom (dijafragmom) običnog čoveka i uzrokuje bolesti koje lekari ne umeju da leče. Isti ti neurotski simptomi se pronalaze u mozgovima političara i novinara koji u neznanju šire psihičke epidemije.”

Dakle dolazimo do zaključka da ako je sopstvo u neravnoteži i zapostavljeno to stvara neurotske simptome koji mogu da prerastu u poremećaje mentalnog zdravlja. Ali se Jung ne zaustavlja na tome, već se vraća na postojanje obrasca kojem se čovek treba prepustiti:  „U psihoterapiji postoji poznata činjenica da se neurotični simptomi koji izgledaju neizlečivi mogu učiniti bezopasnim privođenjem svesti i razumevanjem i doživljavanjem sadržaja koji se nalaze u njihovoj osnovi. Energija koja je do tada podržavala simptom, stoji na raspolaganju svesti koja se ispoljava sada u vidu povećanja osećanja života i smanjivanjem beskorisnih blokada. Zato se nekad pretpostavlja da se psihički sadržaji mogu u potpunosti “srediti”. To je međutim samo donekle tačno i to kod sadržaja koji malo znače. Sadržaji imaju to svojstvo da se izražavaju kroz nebrojeno mnoštvo formi“.

Ovo nebrojeno mnoštvo formi sadržaja psihe je rezultat nestabilnosti i kompleksnosti obrasca sopstva. Ali mu ta ista nestabilnost daje i svojstvo autonomije: „silu koja primorava na individuaciju i određuje sudbinu“.

Šta dakle čoveku daje moć da ostvari mentalno blagostanje koristeći se Jungovim teorijama?

Ako se suprotstavljene energije međusobno prihvate i dovedu do sklada, obrazac deluje kao fokus koji psihu dovodi u red.  Ako naprotiv to ne dopustimo i jedna funkcija počne da nadvladava ostale tri, to stvara nesklad u mentalnom zdravlju. Čovek poseduje tu moć da sluša kako nagonsku tako i duhovnu energiju, jer se one međusobno ne isključuju, baš naprotiv. Da promeni perspektivu, od isključivosti ka prihvatanju. Može i malo češće da prizna da razum sve ne zna, da se prepusti i veruje u mogućnost da se tajanstveno, nadčulno i nedokučivo ipak može saznati. Jer „misticizam je učenje o neposrednoj duhovnoj, intuitivnoj spoznaju onoga što nadilazi razumevanje” objašnjava Ivan Nastović u svojoj sjajnoj studiji „Arhetipski svet Nikole Tesle“.

Da li nam je ovaj sićušni krunasti posetilac podsetnik da i mi obični ljudi dopustimo sebi da budemo malo češće mistici u svojim životima?

Za P.U.L.S.E Jelena Trkulja

Izvori:

 -beleške sa seminara (još neobljavljenih na Srpskom jeziku) : Visions Part 1 and 2. Notes of the Seminar Given in 1930-1934 by CG. Jung (author) izdanje 1997 Princeton University Press, francuski prevod u izdanju Editions Imago et la Compagnie du Livre Rouge.

-citati iz Jungovih tekstova, „Alhemijske studije“ i „Arhetipovi i Kolektivno nesvesno“ u izdanju Atos, Beograd 1997 i 2003.

-članak: „Quelques remarques à propos de la théorie des archétypes et de son épistémologie » , François Martin-Vallas , u izdanju Revue de Psychologie Analytique, 2013

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments