Stani kad suncokreti zaspu, zbirka poezije Katarina Nikolić, svojom poetskom neskrivenošću, ali i veštinom dramaturga traži smisao, istinu svoga bića.
Konačnost ljubavnog odnosa ispoljava se u transcendenciji bića koje prelazi u odustajanje, odlazak, zaborav, bolest, u prazninu.
„Obrišite suze koje nikad nisu potekle
Pustite preparirane ptice
Iz dubokih rana da polete“
Datumi ispod pesama upozoravaju na interpretaciju vremena kao mogućeg horizonta za bolje razumevanje pesnikinje.
Pesme su grupisane u tri celine i muzički obojene svojim naslovima.
Snovi od stakla nas vode od romantične, sanjarske, forme Nokturna; preko naglašene osećajnosti i sirovosti trenutka u Improvizacijama; do Rep ritualnih repeticija i sudbinskog čantranja.
Stani kad suncokreti zaspu je celina muzički obeležena nemirima Sinkopa:
„Ove ruke grle nebo
Ugušiće ga“
Ulični psi i personifikovani motivi u Rifovima su poslednja celina zbirke:
„Tamo na klupi
Dva su se psa
Glasno smejala
U Kinoteci
Vrtela se traka
Prsti su hodali
U mračnim komorama
Rezali stvarnost
Bez otisaka
A mesec gubio svoje desno oko
Ah, kako su se ova dva psa smejala“
Pisac i dramaturg, Katarina Nikolić je ovom zbirkom pesama pustila korenje u pesničkim vodama Srbije.
Čini se da bi bilo sasvim prirodno završiti njenim stihom:
„Ova voda ostaje kad svi odu“
Sinkopa #11
Stani kad suncokreti zaspu
Zaspi i ti
Noći su hladne a dani gladni
U zenicama rečni brzaci
Pazi da ti telo ne pomodri
Prebroj sve oštre trouglove na koži
U stopalima
U kosi
Stani kad mesec zavrišti glasno
Stani, molim te, stani17.10.2024.
Rif #7
Zatvorite oči
Ulični psi
Iz mraka iskaču
Nepoznata lica
Traže svoje dvojnike
Na bioskopskom platnu
Jeste li to vi25.11.2024.
Katarina Nikolić rođena je u Pančevu 1988. godine. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2011. godine. Kao koscenarista radila je na filmu The Pond, koji je 2021. godine premijerno prikazan u SAD-u. Koautorka je monodrame Petar (2014), koja je igrana u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je na projektu IzloŽENE (Crna Gora), predstavi u čijem je fokusu nasilje nad ženama. Svoj prvi roman Kazablanka napisala je sa devetnaest godina. Ubrzo su usledile i druge knjige, zbirke priča, filmski eseji. Njeni romani su filmični, gotovo scenaristički tačni, a mnogi sadrže i direktne aluzije na određene događaje u okruženju, kao i poznate filmske naslove.
Katarina Nikolić je tokom 2014. godine bila angažovana na projektima kulturne razmene u Stokholmu i tom prilikom, u pozorištu Pigmeteatern, upoznala i savladala metodologiju pozorišta senki, te je svoje znanje primenila u dečjoj predstavi Čudesna šuma, zasnovanoj po istoimenom romanu.
Najveću pažnju javnosti privukli su njeni romani: noir-triler Lovište (Arete, 2021) i Ti nisi ti (Otvorena knjiga, 2023). Od 2017. godine obavlja funkciju direktora Galerije Jovan Popović, intenzivno radi na predstavljanju različitih kultura i umetnosti u lokalnoj zajednici, sa iskustvom u organizovanju više stotina kulturnih događaja iz oblasti savremenog stvaralaštva i vizuelne umetnosti. Dobitnica je nagrade Hartefact-a za najbolji dramski savremeni društveno-angažovani komad za dramu Prozor 2021. godine, a čija je premijera bila na sceni Beogradskog dramskog pozorišta u avgustu 2023. godine. Na festivalu FUGA u Sloveniji 2024, godine, komad je dobio specijalnu pohvalu za temu vršnjačkog nasilja koju istražuje. Scenaristkinja je filma Troje koji je premijerno prikazan na 51. Međunarodnom filmskom festivalu u Beogradu
Stani kad suncokreti zaspu napisao/la Katarina Nikolić dana
Pregled tekstova autora – Katarina Nikolić →