Strast prema konjičkim sportovima

Strast prema konjičkim sportovima – Buenos Aires (3. deo)

Evropski uticaji vidljivi su na svakom koraku argentinske prestonice. U srcu metropole nalazi se najveće zeleno prostranstvo Buenos Airesa “Tres de Febrero Park” koji je u 19. veku projektovao francuski pejsažni arhitekta po ugledu na najlepše parkove vodećih evropskih metropola.

Naziv je dobio u sećanje na veliki datum nacionalne istorije, 3. februar 1536, kada je Španac Pedro de Mendoza osnovao Buenos Aires, koji ostaje pod dominacijom Španske krune sve do 1810. Ova impresivna oaza sadrži zavidan broj neobičnih i raznolikih vrsta subtropskog rastinja, kao što su atraktivne žakarande, akacije, palme i jednu džinovsku magnoliju posađenu još 1875. godine. Negovan i uređen, pored svih mogućih staza za šetnju i rekreaciju, sadrži nekoliko jezera, japanski vrt sa pagodama, Zen vrt, ružičnjak u andaluzijskom stilu, igralište za golf, čak i pravo šumsko prostranstvo, a po lepoti slobodno može da se poredi sa najreprezentzativnijim parkovskim oazama starog kontinenta.

POLO

Park pripada četvrti pod imenom “Palermo”, za čiji deo Palermo Chico Portenjosi kažu da je najekskluzivniji kraj prestonice. Pored poznate šoping arterije Santa Fe koja u dužini od nekoliko kilometara nudi sve što se poželeti može, ovde se nalazi i čuveni polo stadion “Campo Argentino de Polo”, jedan od najprestižnijih u svetu na čijim se tribinama često mogu videti članovi evropskih monarhija. I tako dolazimo do još jedne velike strasti Argentinaca pored tanga i ispijanja matea, a to su konjički sportovi, u prvom redu polo, ekskluzivni , rafiniran i sofisticirani sport za koji se koristi specijalna pasmina konja Polo Argentino koji se u provinciji La Pampa uzgajaju samo u ovu svrhu. Nastao je kao rezultat vekovnog uzgajanja konja od kojih se gaučosi, goniči stoke, nikad nisu odvajali. Vremenom je polo u Argentini prerastao u vrhunski sport a po kvalitetu se popeo u najviši svetski vrh. Polo igrač i njegov konj predstavljaju oličenje brzine, spretnosti, savršenih jahačkih sposobnosti i elegancije.

Argentina, koja je organizator više međunarodnih polo turnira od bilo koje druge zemlje i ima više od 850 profesionalnih igrača, ove godine proslavlja 110 godina poloa. Otvoreno prvenstvo Argentine koje se održava krajem novembra i početkom decembra, najvažniji je svetski događaj u ovom sportu. Polo se igra dve sezone, od marta do maja i od septembra do decembra a utakmice se održavaju na pomenutom stadionu Campo Argentino de Polo. WPT (World Polo Tour) je međunarodni sistem rangiranja za polo igrače, gde se svaki igrač boduje prema igri koju pruža tokom cele godine na svim glavnim svetskim turnirima. Postoje 4 nivoa takmičenja: Čelindžer Kup, WPT Kup, Masters i Gren slem, plus Master serija koja je samo za profesionalce. U cilju određivanja kategorije svakog turnira, uzima se nekoliko aspekata u razmatranje: mesto održavanja, organizacija, broj timova koji se takmiče, takmičarski nivo, kao i broj gledalaca na završnim utakmicama.

U društvu pedeset najboljih profesionalnih polo igrača sveta nalaze se 34 Argentinaca, među kojima titulu prvog na listi nosi Adolfo Cambiaso, koji je ujedno proglašavan za najboljeg polo igrača svih vremena poslednje 22 godine za redom. Cambiaso je kralj ovog sporta čije ime je već odavno postalo nacionalna institucija. Cambiaso i njegova porodica poseduju ranč Estancia La Martina za uzgajanje polo konja koji broji hiljadu grla. Ranč je otvoren za sve zaluđenike ovog sporta i ljubitelje konja uopšte, koji mogu da posete ranč u blizini grada Vicente Casares 60km od Buenos Airesa, gde im se pruža prilika da uživaju u jahanju ili prisustvuju nekom vidu dresure ovih izuzetnih ponija kako ih Argentinci nazivaju.

Rangiranje na listi najboljih konstantno se ažurira na osnovu poena svakog igrača na glavnim svetskim turnirima tokom cele godine. Nagrade najboljem igraču se dodeljuju svakog meseca kao i za najboljeg igrača godine. Nedavno je ustanovljeno i takmičenje za žene, nazvano kup Kraljice Maksime, a od 2004. uveden je i polo na snegu na nivou međunarodnog takmičenja

Zanimljivo je posmatrati gledaoce na polo utakmicama u prestonici. Kako konji kopitama vrlo brzo naprave brazde na travnatom terenu, onog trenutka kad obe ekipe oslobode jedan deo terena i pređu na drugu stranu, gledaoci silaze sa svojih tribina na teren i rukama popravljaju travnjak. Ovaj gest je po svoj prilici veoma uobičajen, jer je iznenađena samo strana publika. Ovakva revnost ne sreće se baš često na sportskim terenima.

PATO

Nešto manje atraktivan a sigurno gotovo potpuno nepoznat van granica Argentine je još jedan konjički sport, ali sa loptom. Nastao je još u 17. veku kao razbibriga među gaučosima koji su sebi davali oduška posle dugog vremena provedenog u sedlu na udaljenim pašnjacima ove ogromne zemlje. Tada su došli na ideju da se našale sa živom patkom tako što će je, jašući na konjima ubacivati u koš suparničkog tima, što najviše podseća na košarku jer princip je isti, koliko god delovalo okrutno jer su patku hvatali kako su stizali. Tako je nastao Pato, koji je proglašen nacionalnim sportom 1953. godine i čije otvoreno prvenstvo zauzima važno mesto u argentinskom sportskom kalendaru tokom letnjeg meseca decembra.

Rekvizit srećom više nije živa patka, već lopta koja je poprimila neke čudne izraštaje u vidu kožnih kajševa po celoj površini, da bi se lako hvatala iz sedla, ali je I dalje zadržala naziv patka. Jahači, boreći se za loptu, izvode prave vratolomije ubacujući je u veliki koš, nalik na levak. Razmena lopte u ovoj igri iziskuje savršeno balansiranje i jahačke sposobnosti , pa se i jahači i publika ludo zabavljaju kao na retko kojoj utakmici. Sedamdesetih godina prošlog veka Pato je izašao van granica Argentine i počeo da se igra u Francuskoj, Španiji i Portugalu pod imenom Pato Horsball i kao takav nastavio da stiče popularnost, bar u pomenutim zemljama.

Konjske trke i izložbe

Trke konja se odvijaju na tri glavna hipodroma u samoj prestonici ili u njenoj neposrednoj blizini, Palermo, San Isidro i nešto manjem La Plata, od ukupno 50 koliko ih ima u celoj Argentini. Najvažniji događaj u kalednaru konjskih trka je Argentinski derbi ili “Gran Premio Nacional” koji se odvija na stazi hipodroma Palermo sredinom novembra. Glavna zgrada hipodroma sa tribinama kapaciteta 2000 sedišta, izgrađena je 1908. po projektu francuskog arhitekte Dižarika u “Art Nuvo” stilu, koji je takođe karakterističan za mnoge kvartove Buenos Airesa. Argentinski konjički sportovi su u konstantnom porastu i interesovanje za njih je ogromno, a samim tim i potražnja za najkvalitetnijim grlima, koja su pokazala svoju izuzetnost na svim nivoima takmičenja širom planete. Mnogobrojne farme konja uređene su kao najlepši parkovi, sa negovanim vrtovima, raznovrsnim drvećem i prostranim terenima za trening i jahanje, sa kojih argentinske i druge pasmine konja odlaze u ceo svet.

Ljubav prema konjima meri se u nacionalnim razmerama, pa se tako pet dana u aprilu može doživeti prava euforija na sajmu konja Nuestros Caballos, najznačajnijoj i najvećoj manifestaciji te vrste u Latinskoj Americi. Ovo je događaj par excellence koji na površini od 30.000 kvadrata pokriva sve aspekte konjičkog sporta, dresure i uzgajanja konja. Na ovogodišnjoj izložbi prodefilovalo je više od 1000 grla 13 različitih rasa konja, među kojima su najbrojniji bili Kreolski konj, Arapski, Polo Argentino, Peruanski, Španski i ove godine po prvi put autohtona brazilska pasmina Mangalarga Marchador. Svi konji učestvuju u konkurenciji za izbor nacionalnog šampiona.

Program manifestacije obuhvata najrazličitije aktivnosti, takmičenje u preskakanju prepona, defile Polo rase konja, egzibicije dresure, aukcije, nacionalni rodeo šampionat, takmičenje u potkivanju, način pripitomljavanja divljih konja u indijanskim zajednicama, izložbu svih pasmina, kao i međunarodno takmičenje u Pato sportu. Nuestros Caballos je i najpopularniji porodični događaj u prestonici i mesto gde se mladi naraštaji prvi put sreću sa konjičkim sportovima i gde im se uliva ljubav prema ovim plemenitim životinjama.

I kad se približi dan da napustite ovaj fascinantni megalopolis Buenos Aires, imate utisak da ste videli sve, a onda shvatite da je to samo varka. Udobno ušuškanu u svom sedištu, tiho brujanje džambo džeta postepeno me je odvlačilo u san, dok je sigurno zaranjao u argentinsko nebo, ostavljajući za sobom divno toplo leto i čudesni svet južne zemljine polulopte. Na daleka prekomorska putovanja oduvek su se otiskivali oni sa neodoljivom željom da utole glad za upoznavanjem drugih svetova, a ja sam načela tek delić, i znam da ću još dugo sređivati misli i ređati slike u glavi. Ali svaki trenutak, svako lice koje sam videla i kutak u koji sam zavirila, deo su jednog drugačijeg sveta čiju stvarnost ne mogu da dočaraju nikakvi filmovi, fotosi i tuđe priče. To jednostavno treba lično da se oseti i doživi.