Svi znaju šta je njujorški stil.. a niko nema pojma šta je njujorški stil

Svakog bogovetnog jutra, na uglu Pete avenije gde drži banku velelepna lokacija Tiffany&Co., videćete devojke što se sapliću o rub svoje duge satenske haljine pokušavajući da nameste naočare i kafu baš kao Audrey Hepburn kad je u praskozorje prošetala pored izloga slavne juvelirnice za potrebe prvih kadrova gorke limunade Blakea Edwardsa. Holly Golightly je prapreteča njujorške “it girl”, koja uprkos tome što “možda jeste a možda i nije” sumnjivog morala (kako epizodisti tokom filma nagađaju), nesumnjivo jeste ikona stila i punih šezdeset godina nakon što se “Doručak kod Tifanija” obreo u bioskopima. Međutim, ono što je čini arhetipom njujorške “damsel in distress” koja je objektivno najopasnija po samu sebe jeste modna crtica o tome kako u ovoj džungli na asfaltu od koje su snovi satkani, nema pogrešne odeće za pravu priliku.

Ovih dana, u laganom jutarnjem skrolu kroz fid društvenih mreža i pompezne naslove napisane da privuku pažnju na šoubiz portalima, teško je uteći od prizora sa snimanja treće sezone Maxove serije “I tek tako…”. Sarah Jessica Parker to potvrđuje dok štrapacira duž njujorške avenije u apsurdno šik autfitima – upadljivijim od svega što je Carrie Bradshaw nosila tokom svog četvrt veka dugog staža u ulozi kolumnistkinje obuzete muškarcima, Menhetnom i Manolo Blahnik cipelama. Jednog dana, paparaci će je usnimiti u bluzi i suknji nijansiranim poput francuskih sorbea; drugi put je vidimo kako u društvu Sarite Choudhury (koja tumači rolu Seeme) jede sladoled sa bonnet šeširom dostojnim drag showa u viktorijanskom stilu. Sa druge strane, Sarah Jessica u danima kada ne snima, bira daleko ležernije komade: šlampave džempere i džins crn kao noć, ali baš kao i ex-HBO heroina, retko propušta upadljive štikle. Na kraju krajeva, obe su se, bez pogovora, pozicionirale kao neke od najvećih modnih ikona dvehiljaditih, opravdavajući da štikle koštaju u proseku 800 dolara – te da je kupiti najnoviji par na listi prioriteta iznad stanarine.

Sve ovo, baš kao i čitav univerzum serije koji je zasnivan na davno zaboravljenom izdanju Candace Bushnell, zanimljivo je upravo zato što predstavlja dihotomiju vaskolikog modnog raspona Velike jabuke: od urnebesnog do urbanog, od upadljivog do umerenog – i sve između. Society legenda ovog grada kaže da u danima kad je Candace bila real-life Carrie, niko nikada nije video ćumez od njene njujorške adrese te da u tom skromnom stančiću skoro da i nije bilo nameštaja: Bushnellova je i poslednji dolar ostavljala u Bergorfu i Barneysu, prominentnim shopping adresama Menhetna.

Njujorška flagship adresa otvorena je neposredno pred lockdown, i kako pogađate, do tog trenutka nije imala mnogo prilike da se razvije. Međutim, ona je to prihvatila kao izazov na koji će odgovoriti koristeći svoj neupitni starpower. Ponosno je isticala kako će često i sama raditi u radnji, te čak i dostavljati online porudžbine u komšiluku. Foto-reporteri su to i zabeležili u nekoliko navrata. Pored genijalno sparenog “radnog” autfita od razdrljene kašmirske majice, Pangaia trenerke i salonki (uz zaštitnu masku, of course), još nešto upada u oči: da su najveće zvezde ovog grada oni koji ne žive u svojoj stališ kuli od slonovače, nego među svojim sugrađanima.

Njujorčani su jedni drugima u ličnom prostoru, hteli to ili ne. Iako megalopolis kome se naizgled na mapi ne vidi kraj, on ne pruža mnogo prilika za privatnost. Čak su i stolovi u najizvikanijim restoranima, gde ostavljate stotku za tanjir skromno sosirane paste i čašu vina (plus tax&tip), postavljeni toliko blizu da hteli ne hteli prisluškujete date za susednim stolom. Tiskanje u barovima sa šankom od mahagonija i senzualnom svetlošću lampiona Phillipa Starcka privremeno je obustavio samo taj kovid, inače je vazda “business as usual” – i što se ranije naviknete da će vam neko gužvati Pradu u prolazu a možda po njoj prosuti i negroni tokom večernje vreve, bolje po vas.

Takođe, nepisani Big Apple bonton podrazumeva da se za sve strpljivo čeka u redu. To može biti brunch, nova Bottega “it” torba, karte za hit predstavu na Brodveju – a u jednu nedelju prošlog maja, čitav blok u Sohou okupirali su trendspoteri i trendspoterke nameračeni da kupe nešto iz garderobe Chloë Sevigny, jer je upravo tog dana ova glumica znana po svom esencijalno NYC stilu rasprodavala neke od komada koje je slavno nosila u prošlosti. Bio je to garage sale iz snova, kome bi jedino moglo da parira ako bi nekim slučajem na doboš otišao fundus “And just like that…” (a šanse za to su nikakve, jer je Sarah Jessica u ugovor stavila da joj pripada sve što nosi u seriji još od dana “Seksa i grada”).

Chloë, indie heroina na ekranu i van njega, uživala je u gužvi koju su potencijalne mušterije njene ekstravagancije na kilo pravile od ranog jutra (najveći ranoranioci među njima formirali su red u šest ujutru), mada je naknadno priznala u Vogue podcastu kako joj je bilo žao što se rastala od mnogih famoznih arhivskih primeraka. Naročito pošto ih je u narednim mesecima viđala svuda po gradu – Olivia Rodrigo je nastupala u staroj Miu Miu haljini koju je neko za nju tu pazario, a na koncertu Morisseya Sevigny će igrom slučaja stajati iza momka koji je na sebi imao njen stari trenč na koji je ona lično davno zašila aplikaciju sa likom tog muzičara.

Da, Njujorčani su en masse modni maheri, “na ti” sa trendovima i verzirani da prepoznaju poslednju Bottegu u milisekundi – ali koliko god se njihovi stilski identiteti razlikovali, svi najbolje odeveni stanovnici Velike jabuke imaju jedno zajedničko. Deluju spontano i kad su najviše sređeni, i tako odeveni hodaju ama baš svuda. Valjda zato što postoji toliko različitih verzija Njujorka, toliko slojeva istorije i psiho-geografije: uptown i downtown, knjiški Njujork i onaj gramzivi sa Volstrita, poslednjih decenija i hipsterska okrilja poput Bušvika i Grinpointa… Dokazuju da skoro sve može, dokle god imate pravi stav.

Istini za volju, u srži njujorškog stila nije ono što nosite, nego kako to nosite. Ovo je, na kraju krajeva, grad koji pre svega definiše konstanta promene, više od bilo koje tačke naše prenaseljene planete. I samim tim, mesto gde, uprkos očiglednim nedostacima života u bučnom i zagađenom metropolisu, milioni hrle da (ponovo) pronađu sebe. Ali, još zanimljivije, i oni koji nisu spakovali svoje snove u jednom pravcu za JFK imaju svoje omiljeno parče modnog sna o Njujorku. Izgledaju krajnje različito, ali jedna stvar koju dele jeste jasan osećaj sopstvenog karaktera, izgrađen iznutra prema spolja i izražen načinom na koji se oblače. To je ono što ih čini njujorškim ikonama.

Budući da NYC slovi za “melting pot” različitih kultura i posebnosti, ima smisla da kada je u pitanju moda ne postoji “jedna veličina za sve”, recept za kopiranje tog neponovljivog njujorškog stila. Na neki način to je odraz toga koliko betonski pejzaž grada definiše dres-kod metropole. Njujork je metropola koja u isto vreme reflektuje prošlost i grabi budućnost; čije jezgro Menhetna je okrenuto ka travnatim plućima Central parka; i koji počiva na premisi preciznog grida na mreži. Ta grubost ulica neminovno se odražava u bojama i oblicima odeće njegovih stanovnika. “Njujork ima toliko toga: ima kulturu, ima društvo i ima zaista interesantne ljude, i uvek imam osećaj da, svaki put kada izađem u Njujorku, imaću barem jedan zaista interesantan razgovor sa nekim”, zapažanje je Candace Bushnell. “Njujork je takođe mesto gde ljudi dolaze da uspeju. Niko ne dolazi u Njujork govoreći: Oh, propašću ili neću ništa uraditi.”

Na kraju, koji bi bio najbolji način da izgledate kao da pripadate Njujorku? Jednostavno budite svoji. Njujork je mesto gde se trendovi rađaju, i ljudi ovde su sve videli – bilo da su to živopisni klinci iz klubova, vrhunski stilizovane dame sa Medisona ili uglađeni PR profesionalci iz Sohoa. Budite samouvereni po pitanju onoga što imate na sebi i uklopićete se za tren. Što me dovodi do poslednjeg ključnog aspekta izbegavanja da delujete kao stranac u Njujorku: hodajte brzo. Bez obzira na to šta nosite, zapamtite da koračate odlučno, čak i ako uopšte nemate pojma kuda idete.