Боже, пожали оног у ком више нема шта да умре…

Боже, пожали оног у ком више нема шта да умре…

На почетку поглавља о Носталгији Тарковски пише да је, када је први пут погледао снимке “[…]био запрепашћен открићем да је то једноличан призор меланхолије. Грађа је била хомогена. Грађа је била потпуно хомогена, како у раположењу тако и у стању ума […] ”[1] иако сам редитељ није има строгу намеру да то тако испадне. Желео […]

О Ернесту Сабату и његовим jунацима

О Ернесту Сабату и његовим jунацима

Ернесто Сабато важи за једног од три највећа модерна аргентинска писца (уз Борхеса и Кортасара). Сабато је рођен 24. јуна 1911. године у сеоцету Рохас,  као десето од једанаесторо деце у породици италијанских исељеника. Умро је последњег априлског дана 2011. године, непуна два месеца пре свог стотог рођендана. Пре него што се определио за књижевност, […]

Борхес и постмодерни проблем ауторства

Борхес и постмодерни проблем ауторства

Написати нешто о Борхесу, значи,  на неки начин, прокоментарисати његово дело, оставити белешку на маргини. Такав посао чини се јако захтевним, па и незахвалним, с обзиром да Борхес у већини својих дела узима улогу приповедача који је књижевни критичар, историчар књижевности, пасионирани читалац. Коју год од ових маски ставио, Борхесов приповедач јавља се као коментатор […]