Боже, пожали оног у ком више нема шта да умре… На почетку поглавља о Носталгији Тарковски пише да је, када је први пут погледао снимке “[…]био запрепашћен открићем да је то једноличан призор меланхолије. Грађа је била хомогена. Грађа је била потпуно хомогена, како у раположењу тако и у стању ума […] ”[1] иако сам […]
О Ернесту Сабату и његовим jунацима Ернесто Сабато важи за једног од три највећа модерна аргентинска писца (уз Борхеса и Кортасара). Сабато је рођен 24. јуна 1911. године у сеоцету Рохас, као десето од једанаесторо деце у породици италијанских исељеника. Умро је последњег априлског дана 2011. године, непуна два месеца пре свог стотог рођендана. Пре […]
Борхес и постмодерни проблем ауторства Написати нешто о Борхесу, значи, на неки начин, прокоментарисати његово дело, оставити белешку на маргини. Такав посао чини се јако захтевним, па и незахвалним, с обзиром да Борхес у већини својих дела узима улогу приповедача који је књижевни критичар, историчар књижевности, пасионирани читалац. Коју год од ових маски ставио, Борхесов […]