Misaoni eksperiment proslavio je Albert Ajnštajn, koji ga je u naučno istraživanje uveo kao metod u postavljanju fizičkih teorija. Ovaj metod koristi simulaciju fizičkog procesa u mislima. Svrha ove simulacije je da se određena teorija bolje sagleda, da se nadogradi i proveri. No, čovečanstvo je i pre Ajnštajna, zapravo odvajkada, bilo zainteresovano za misaone eksperimente i paradokse, […]
„Ako ste teoretičar i postavite neke smele prognoze, i ako se prva prognoza ispostavi kao tačna, onda nauka želi da proveri i ostale. I tako su raznim eksperimentima počeli da testiraju Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti. Ona je prošla sve testove na koje je bila stavljena, sem jednog. Taj neispunjeni test bili su gravitacioni talasi” Beri […]
[wpedon id=”90510″ align=”center”] Postoji anegdota o ruskom pesniku Samuilu Maršaku koji je prilikom boravka u Londonu 1911. godine upitao jednog prolaznika na ulici: “Molim vas, šta je vreme?” (hteo je u stvari da upita “Koliko je sati?” ali je zbog nedovoljnog znanja engleskog jezika izustio: “What is time”?) Upitani se zabezeknuo i uzvratio “To je filozofsko pitanje, što ga […]
U jednom svom prigodnom članku o Nilsu Boru, Verner Hajzenberg kaže da je Bor „prevashodno bio dublji filozof, nego fizičar, premda je razumeo da prirodna filozofija u našem vremenu ima neku moć jedino ako se njen svaki detalj potčini beskompromisnom kriterijumu odgovaranja eksperimentu.” 1 Ovo je doista tačno, ako se to odnosi na Borovu filozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom […]
Albert Ajnštajn je u mladosti proveo godinu dana besciljno lutajući. On je znao ono što roditelji tinejdžera često zaboravljaju – da do cilja ne možete stići, ako ne “protraćite” barem malo vremena. Bio je u Paviji. Pridružio se porodici, nakon što je napustio srednju školu u Nemačkoj, jer nije mogao da izdrži preveliki pritisak koji […]
U svojoj kući u predgrađu Berlina, naučni velikan Albert Ajnštajn je jednog julskog dana 1930. godine ugostio Rabindranata Tagorea, indijskog filosofa i pesnika. Ova dvojica kolosa ljudskog duhovnog pregnuća su zapodenuli jednu od intelektualno najstimulativnijih diskusija XX veka i šire, mahom istražujući vekovno trenje između religijske i naučne misli, ali i tačke njihovog susreta. Rastuća […]
Tradicionalni pojam stvarnosti Prema pomalo rogobatnoj definiciji u Oksfordskom rečniku engleskog jezika, stvarnost (reality) je stanje stvari koje zaista postoji, nasuprot pogrešnim idejama o njima. U svakodnevnom govoru, većina ljudi u savremenoj zapadnoj civilizaciji terminom stvarnost označava ono što je materijalno, odnosno ono što poseduje fizičke osobine. Po tom shvatanju stvarnosti, displej računara na kome […]
Ako uzroci zaista postoje, nakon iznenađujućeg eksperimenta koji pokazuje da se neke subatomske čestice kreću brže od svetlosti, posledice mogu biti višeznačne. Ako se nakon nezavisnih eksperimenata dokaže da je tačno kako su neutrina oborila Ajnštajnovu teorija relativnosti, onda: 1. to još ne znači da duhovi postoje. 2. teorija evolucije, kao ni druga naučna saznanja, […]