“Čarobni breg” Tomasa Mana i teorija relativiteta U Einsteinu slavi radikalna moć mišljenja (…) jedan Trijumf (…)! Vrijeme: nije više apsolutna, neovisna komponenta našeg razumijevanja svijeta, nego jedna funkcija prostora, koja je zapravo ovisna o tački gledišta deskriptivnog posmatrača. (Arnold Zweig) Thomas Mann – Prostor bezvremenosti Specijalna teorija relativiteta Alberta Einsteina potiče iz 1905 […]
Tesla, Ajnštajn i gospod Bog Albert Ajnštajn je mislio da Tesla nije nikakav naučnik, nego prosti pronalazač. Nikola Tesla je smatrao da je Ajnštajn u suštini činovnik, jer je u mladosti bio službenik švajcarskog patentnog zavoda. Planeta Zemlja bila je isuviše tesna za dva takva genija, njima je bio potreban sopstveni svemir da bi mogli […]
Deset najtežih misaonih eksperimenata Misaoni eksperiment proslavio je Albert Ajnštajn, koji ga je u naučno istraživanje uveo kao metod u postavljanju fizičkih teorija. Ovaj metod koristi simulaciju fizičkog procesa u mislima. Svrha ove simulacije je da se određena teorija bolje sagleda, da se nadogradi i proveri. No, čovečanstvo je i pre Ajnštajna, zapravo odvajkada, bilo zainteresovano […]
Nečujni ples svemira „Ako ste teoretičar i postavite neke smele prognoze, i ako se prva prognoza ispostavi kao tačna, onda nauka želi da proveri i ostale. I tako su raznim eksperimentima počeli da testiraju Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti. Ona je prošla sve testove na koje je bila stavljena, sem jednog. Taj neispunjeni test bili su […]
Postoji anegdota o ruskom pesniku Samuilu Maršaku koji je prilikom boravka u Londonu 1911. godine upitao jednog prolaznika na ulici: “Molim vas, šta je vreme?” (hteo je u stvari da upita “Koliko je sati?” ali je zbog nedovoljnog znanja engleskog jezika izustio: “What is time”?) Upitani se zabezeknuo i uzvratio “To je filozofsko pitanje, što ga meni postavljate?”. Mnogo […]
U jednom svom prigodnom članku o Nilsu Boru, Verner Hajzenberg kaže da je Bor „prevashodno bio dublji filozof, nego fizičar, premda je razumeo da prirodna filozofija u našem vremenu ima neku moć jedino ako se njen svaki detalj potčini beskompromisnom kriterijumu odgovaranja eksperimentu.” 1 Ovo je doista tačno, ako se to odnosi na Borovu filozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom […]
Albert Ajnštajn je u mladosti proveo godinu dana besciljno lutajući. On je znao ono što roditelji tinejdžera često zaboravljaju – da do cilja ne možete stići, ako ne “protraćite” barem malo vremena. Bio je u Paviji. Pridružio se porodici, nakon što je napustio srednju školu u Nemačkoj, jer nije mogao da izdrži preveliki pritisak koji […]
U svojoj kući u predgrađu Berlina, naučni velikan Albert Ajnštajn je jednog julskog dana 1930. godine ugostio Rabindranata Tagorea, indijskog filosofa i pesnika. Ova dvojica kolosa ljudskog duhovnog pregnuća su zapodenuli jednu od intelektualno najstimulativnijih diskusija XX veka i šire, mahom istražujući vekovno trenje između religijske i naučne misli, ali i tačke njihovog susreta. Rastuća […]