U Einsteinu slavi radikalna moć mišljenja (…) jedan Trijumf (…)! Vrijeme: nije više apsolutna, neovisna komponenta našeg razumijevanja svijeta, nego jedna funkcija prostora, koja je zapravo ovisna o tački gledišta deskriptivnog posmatrača. (Arnold Zweig) Thomas Mann – Prostor bezvremenosti Specijalna teorija relativiteta Alberta Einsteina potiče iz 1905 godine. Čak i izvan znanosti pojavile su […]
Albert Ajnštajn je mislio da Tesla nije nikakav naučnik, nego prosti pronalazač. Nikola Tesla je smatrao da je Ajnštajn u suštini činovnik, jer je u mladosti bio službenik švajcarskog patentnog zavoda. Planeta Zemlja bila je isuviše tesna za dva takva genija, njima je bio potreban sopstveni svemir da bi mogli da istutnjaju sve svoje ideje, […]
Misaoni eksperiment proslavio je Albert Ajnštajn, koji ga je u naučno istraživanje uveo kao metod u postavljanju fizičkih teorija. Ovaj metod koristi simulaciju fizičkog procesa u mislima. Svrha ove simulacije je da se određena teorija bolje sagleda, da se nadogradi i proveri. No, čovečanstvo je i pre Ajnštajna, zapravo odvajkada, bilo zainteresovano za misaone eksperimente i paradokse, […]
„Ako ste teoretičar i postavite neke smele prognoze, i ako se prva prognoza ispostavi kao tačna, onda nauka želi da proveri i ostale. I tako su raznim eksperimentima počeli da testiraju Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti. Ona je prošla sve testove na koje je bila stavljena, sem jednog. Taj neispunjeni test bili su gravitacioni talasi” Beri […]
[wpedon id=”90510″ align=”center”] Postoji anegdota o ruskom pesniku Samuilu Maršaku koji je prilikom boravka u Londonu 1911. godine upitao jednog prolaznika na ulici: “Molim vas, šta je vreme?” (hteo je u stvari da upita “Koliko je sati?” ali je zbog nedovoljnog znanja engleskog jezika izustio: “What is time”?) Upitani se zabezeknuo i uzvratio “To je filozofsko pitanje, što ga […]
U jednom svom prigodnom članku o Nilsu Boru, Verner Hajzenberg kaže da je Bor „prevashodno bio dublji filozof, nego fizičar, premda je razumeo da prirodna filozofija u našem vremenu ima neku moć jedino ako se njen svaki detalj potčini beskompromisnom kriterijumu odgovaranja eksperimentu.” 1 Ovo je doista tačno, ako se to odnosi na Borovu filozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom […]
Albert Ajnštajn je u mladosti proveo godinu dana besciljno lutajući. On je znao ono što roditelji tinejdžera često zaboravljaju – da do cilja ne možete stići, ako ne “protraćite” barem malo vremena. Bio je u Paviji. Pridružio se porodici, nakon što je napustio srednju školu u Nemačkoj, jer nije mogao da izdrži preveliki pritisak koji […]
U svojoj kući u predgrađu Berlina, naučni velikan Albert Ajnštajn je jednog julskog dana 1930. godine ugostio Rabindranata Tagorea, indijskog filosofa i pesnika. Ova dvojica kolosa ljudskog duhovnog pregnuća su zapodenuli jednu od intelektualno najstimulativnijih diskusija XX veka i šire, mahom istražujući vekovno trenje između religijske i naučne misli, ali i tačke njihovog susreta. Rastuća […]