Kavafi, pesnik blago nagnut ka kosmosu

Kavafi, pesnik blago nagnut ka kosmosu

Sredinom novembra 1915, više od godinu dana u Velikom ratu koji je odneo skoro milion života Britanaca, E. M. Forster se obreo na brodu iz Marseja ka Aleksandriji. Sa svojih 36 nije baš čeznuo za tim da postane vojnik, ali nije ba[ bio ni posebno saglasan sa gorljivim pacifizmom svojih prijatelja iz Blumsberija tamo u […]

Aleksandrijski naučnici – istorija

Aleksandrijski naučnici – istorija

Carstvo Aleksandra Velikog bilo je konglomerat raznorodnih dijelova: europske i maloazijske Grčke, Egipta, Mezopotamije, Indije… Aleksandar je uložio velike napore da carstvo poveže sponama sloge i jedinstva. Kako bi unaprijedio trgovačke veze, gradio je putove, podizao luke, uspostavljao pomorske i karavanske veze. Potpomogao je širenje grčke i razvoj ostalih kultura, kao i njihovo uzajamno zbližavanje. […]

Lorens Darel – “Baltazar”

Lorens Darel – “Baltazar”

Lorens Darel – “Baltazar” (druga knjiga Aleksandrijskog kvarteta) Napustivši delimično stil eksperimentalnog romana koji čini Justinu, prvu knjigu tetralogije tako originalnom, u drugom delu Aleksandrijskog kvarteta nazvanom Baltazar, Darel se približava stilu dobro pisanog trilera – priče više posvećene opisu zagonetnih smrti i ubistava, nego ljubavnih zgoda Justine, pripovedača Darlija i ostalih junaka koje smo […]

Lorens Darel, Justina – san i java Levanta

Lorens Darel, Justina – san i java Levanta

Lorens Darel, Justina – san i java Levanta „Znaš da nikada ne pričam jednu priču na isti način. Znači li to da lažem?“ (L. Darel, Justina) Ukratko, Darelova Justina je izvanredno delo, roman kakav odavno nisam čitao, u rangu najvećih modernih romana XX veka, pisaca poput Prusta, Džojsa, Foknera ili Tomasa Mana. Roman je objavljen […]

Aleksandrijska biblioteka nekad i sad

Aleksandrijska biblioteka nekad i sad

Aleksandrijska biblioteka nekad i sad – Gradovi poseduju simbole po kojima su prepoznatljivi, a u slučaju Aleksandrije je taj simbol poznat vekovima – biblioteka. Antičku biblioteku koju su osnovali Ptolemeji u 3. veku pre nove ere je bila pravi kulturni centar ne samo Egipta, već i Mediterana. Veruje se da je, kada je bila na […]

Hipatija

Hipatija

Sedeći u filozofskoj stolici, koju je prethodno zauzimao njen otac, Teon, matematičar, besmrtna Hipatija je godinama bila centralna figura u aleksandrijskoj školi neoplatonizma. Ta plemenita žena, podjednako čuvena i po dubini svojih učenja i po šarmu svoje ličnosti, koju su građani Aleksandrije voleli, a sudije toga grada često konsultovale, izdvaja se sa stranica istorije kao […]

Александријада (Цртеж у песку)

Александријада  (Цртеж у песку)

Александријада (Цртеж у песку) Његово рођење обасјава митска светлост. Од самог почетка она блиста у сновима и пророчанствима. Александрова мајка Олимпијада, уочи прве брачне ноћи, усни како јој је удар грома, праћен муњама, пропарао утробу. Његов отац Филип је, недуго по венчању, сањао да је својој жени печатио трбух прстеном на коме је био утиснут […]

Pjesnik koji je volio grad i kafanu

Pjesnik koji je volio grad i kafanu

Pjesnik koji je volio grad, kafanu i muškarce Konstantin Kavafi jedan je od najvećih svjetskih pjesnika modernog doba. U njegovom opsegom malom djelu nema slabe pjesme. Niko ljepše od Kavafija nije pjevao o svom gradu, o bilo kojem gradu… Biblijska Knjiga Psalama kaže da je Bog čovjeku dao sedamdeset godina života (The days of our […]