Paul & Nancy, irréversible

Paul & Nancy, irréversible

Jutro ga je čekalo da se upristoji. Počinjao je još jedan dan u kome će svima biti dobar. Sir Paul. Davno pripitomljen i koristan, polazio je da odrobija svoj dnevni raspored koji ionako nije pisao sam. Preko pisaćeg stola dopola sahranjenog papirima gledali su ljudi kojima je nešto obećao odavno – samo nije mogao da […]

Kad, ako ne sad? -Older

Kad, ako ne sad? -Older

Da li ste nekad merili koliko traje zalazak? Ja jesam. Traje 05:33. Tačno kao pesma. Tako sam upoznao zanimljiv par Engleza. Prolazio sam samo da vidim kako sede na terasi knap za dvoje, šćućureni kao grlice.  Negde na Krfu, iza kristala orošenog hladnom ružicom, mahao mi je taj ostareli par: bili su lepljiva antiteza samoće. […]

The last soul in Yugoslavia

The last soul in Yugoslavia

– Tata, a gde je taj grad JUGASLAVIJA? – ona, zaverenički tiho. Ćutim ceo sekund. -Ne postoji, dušo. To je bilo nešto kobajagi… – puštam svoju domovinu niz reku ukletih olupina kojom tumaraju Čehoslovačka, Austrougarska i slične. Naravno, meni kao da je bilo juče; u starnosti je prošlo 25 godina – 2.jul 1991. U Sloveniji se već […]

Glory Box: dovoljno nije dovoljno

Glory Box: dovoljno nije dovoljno

Glory Box: dovoljno nije dovoljno Te godine su trebale da budu hepiend jednog napornog veka. Sad, kako kome: drugim narodima možda; nas je baš poterao baksuz, dobili smo loše karte i igrali glupo; devedesete ovde izvesno nikad  neće biti stara dobra vremena. Ne kažem – ima i onih kojima vladavina polusveta nije smetala. Prežalio sam tu deceniju […]

Blue, goli i tihi – Džoni Mičel

Blue, goli i tihi – Džoni Mičel

Banka. Market. Benzinska pumpa. Restoran. Sastanak. Opet banka. Papiri. Naši dani, ispresecani trivijalnostima: suvišnim x, nepotrebnim y; semaforima, asfaltom, kofeinom i komforom. Hej Blu, večeras te pravim od vazduha da se malo grlimo i popravimo dan. Jer mi zapravo samo pamtimo trenutke u kojima smo goli i tihi. U smiraj šezdesetih, sunce je zalazilo za […]

1 2 3