Bajronovska nesreća – Bertrand Rasel : Osvajanje sreće Obična je pretpostavka u našim danima, kao što je to bilo i u drugim vremenima istorije, da su oni mudri među nama progledali sva oduševljenja ranijih vremena i došli do zaključka da život nema rašta da se živi. Ljudi takvog mišljenja su stvarno nesrećni, ali i ponosni […]
Zbog čega su ljudi nesrećni? Ako ste sami nesrećni, verovatno ćete naginjati verovanju da u tom pogledu niste izuzetak. Ako ste srećni, pitajte sebe koliko vaših prijatelja je srećno.
Bertrand Rasel — ličnost, filozof i humanista – Uz objavljivanje Raslovog djela „Osvajanje sreće” na našem jeziku, izgleda mi umjesno nešto reći o piscu i njegovim filozofskim pogledima, više nego o samoj knjizi, kako bi čitalac pravičnije sudio i o autoru i o djelu. Istina, Rasl sam u svom predgovoru upozorava čitaoca da u ovoj […]
Zašto nisam hrišćanin? – Objavljujemo slavno predavanje Bertranda Rasela iz 1927. godine, u kojem su postavljeni standardi modernog ateističkog diskursa. Bez ovog eseja, Kristofer Hičens ne bi tako lako napisao svoju duhovitu knjigu Bog nije veliki, čiji je prevod objavljen na srpskom u izdanju Peščanika. Kao što je rekao vaš predsednik, tema o […]
Bertrand Rasel, čuveni britanski filozof, humanista, pacifista, matematičar i logičar, rodio se sedamdesetih godina pretprošlog veka. U akademskim krugovima poznat je kao izraziti protivnik religije, pogotovo hrišćanstva. Inače je poznat kao filozof koji je rešio tzv. Raselov paradoks (izvestan logički problem), a i kao dobitnik Nobelove nagrade za književnost pedesetih godina. Fascinantno je […]
Kao naučnik, skeptik, Bertrand Rasel religiji pristupa sa čisto racionalnog stanovišta. Kako sam kaže, do svoje osamnaeste godine gaji izvesna deistička uverenja, jer je smatrao da argument o Bogu i prvom uzroku ne može biti oboren, dok nije naišao na pitanje: „Ko je napravio Boga?“, kada postaje ateista. Bertrand Rasel (1872–1970), jedan od osnivača analitičke […]
Otkačila sam na Ludviga W.zbog njegove teorije sveta i filozofskih briga i pogleda koje sadrže Plava i Smeđa knjigai zato što je pisao malo, a objavljivao još manje bio totalno nepredvidiv, izazivao veliko dranje kao onda kada je na skupu engleskih filozofa napravio sranje i umesto o logičkoj formi govorio o beskonačnosti u matematicijer po njemu činjenica, smisaoi model stvarnosti nalaze se u sliciuopšte, […]