Родитељска инфантилност Не познајем мало људи који су већ дуго поживели, за себе кажу како је њихов живот на заласку, а не могу да искораче из родитељског гнезда. Они су везани за своје очеве и(ли) мајке толико да након њихове смрти не осећају више вољу за животом. Тешко је рећи да ли је ова појава […]
Сви су ове недеље журили да стигну на Сајам књига. Ја нисам. Нешто ми је било прече ‒ одлазак у Галерију слика Саве Шумановића у Шид. Никад досад нисам била у овом сремском месташцу, мислила сам да је пространије, да за фијакере има места у парку надомак цркве и школе, али љубазна госпођа на киоску […]
Реченица нашег времена Народна пословица каже да свако време има своје бреме, а ја кажем да свако време има ‒ своју реченицу. У средњем веку ‒ сећамо се ‒ живот је био натопљен смрћу, па су две речи, memento mori, сликовито предочавале агонију егзистенције, али и поглед нагоре, у Бога. Ренесанса је славила живот, говорећи […]
Једном приликом су упитали песника Љубомира Симовића зашто није по свршетку студија пошао академским путем и писао научне радове, а он је благо одговорио како се не може и једно и друго: стварати и о стварању писати, па треба изабрати шта је срцу милије или шта има више смисла. Сликару Урошу Предићу неко је можда […]
Што сам старија и више се занимам речју и литературом, постаје ми јасније да не треба да се чита много ‒ како смо научени ‒ већ помало и снажно, и само она дела ‒ ако је могуће ‒ која нас ломе и након којих се осећамо као након јаке прехладе, исцрпљено и с бољим имунитетом. […]
У једном згуснутом времену ‒ у три или четири дана ‒ испод неколико мојих текстова збила се драма: једна група читалаца негодовала је због оног што сам написала, док су се други међусобно надмудривали. После скоро стотину написаних коментара утисак је како се нико у својим промишљањима није помакао ни милиметар. Одлика школованих људи је […]
Србски или српски језик? Ученици из моје претходне генерације купили су ми једне године за рођендан мајицу на којој је писало: Негуј мо србски језик. Смејали смо се кад сам отворила поклон, сигурна да мајицу никад нећу обући, али да ћу ‒ гледајући је ‒ знати чији је поклон и мислити на своје ђаке. У последње време […]