Odraz antičke tragedije u mitu o Dionisu – Ako bismo misao Andrea Žida o tome da je umjetnost saradnja između Boga i umjetnika fokusirali na nastanak antičke tragedije, pod tim Bogom bismo podrazumijevali Dionisa. Između rođenja i razvoja grčke tragedije i mita o Dionisu moguće je pronaći brojne analogije. Od samog začetka grčka tragedija bila […]
Zašto nisam aktivna na društvenim mrežama i zašto nemam tv prijemnik – Poslovica kaže da su voda i vatra dobre sluge, ali zli gospodari. Isto to možemo da kažemo i za internet i televiziju. Ono što je ključno je osnovna vrednost starih Grka, a to je umerenost. Sve dok sam u igri gospodarica želim da […]
Plamen na ničijoj zemlji – kinematografija raspada Jugoslavije – Ratovi na tlu bivše Jugoslavije su postali i ostali opsesivna tema ne samo regionalnih kinematografija već i u sažetom i reartikulisanom obliku i svetskog filma. Više od tri stotine igranih i dokumetarnih filmova bavi se raspadom SFRJ pribegavajući složenim i ambicioznim metaforama (Pre kiše, Podzemlje); reskom i […]
Dizajner Nikolas Felton “široj” javnosti je verovatno poznat kao mozak iza najveće promene fejsbukovog dizajna – uvođenja timeline-a 2012. godine. U znatno manjem, opskurnijem, ali prilično posvećenom delu interneta Felton je bio zvezda mnogo pre toga. Njegov projekat “Feltonov godišnji izveštaj” koji je počeo 2005. i završio ove godine, fascinirao je podjednako dizajnere, statističare, one […]
Austrijski reditelj Mihael Haneke, poznat po tome da svojim filmovima obavezno šokira publiku i ostavi je duboko zamišljenu dugo nakon odjavne špice, veruje u to da je sasvim moguće da se čovek oseća srećno dok je istovremeno melanholičan. Melanholija je sentiment prisutan u svim njegovim ostvarenjima, pa se tako družimo sa njom i u filmu […]
Četiri godine (1914–1918), jedan rat (Prvi svetski), 200 plakata (plus 500 na ekranima), petnaest država, sedam tema, tri plana izložbe – i mnogo kreativnosti i inventivnosti , što prinudne što usputne – tako bismo najlakše opisali izložbu Rat i plakat u Muzeju primenjene umetnosti. Kako danas vladaju „virtuelni “ i „ratovi na daljinski“, u kojima […]
Из свега што претходи верујемо да већ јасно произлази како су Источњаци сасвим у праву када западној цивилизацији приговарају њено потпуно материјалистичко усмерење: она се заиста искључиво развијала у том смислу и са којег год јој стајалишта прилазили, увек се суочавамо са више или мање непосредним последицама те материјализације. Па ипак, ваља нам још допунити […]
Đakobot razmišlja shodno zakonu ekskluzivne disjunkcije. Ili 0 ili 1. Koncept jedinstva suprotnosti u njegovom poimanju sveta je apsurdna nemogućnost. Sa nepokolebivom sigurnošću on pita: kako nešto može istovremeno da bude i dobro i loše, i lepo i ružno, i privlačno i odbojno? Đakobot razume količinu, ali ne i kvalitet. Ukoliko ne uspe da reši […]