Istorija analitičke filozofije
Istorija analitičke filozofije. Rađeno na osnovu predavanja profesora Andreja Jandrića i Miroslave Trajkovski i Đorđa Cvetkovića.
Istorija analitičke filozofije. Rađeno na osnovu predavanja profesora Andreja Jandrića i Miroslave Trajkovski i Đorđa Cvetkovića.
Huserl je razmatrao filozofiju broja, a pre njega se time bavio Frege. Ovaj poduhvat Fregeov čini filozofskim – svima izgleda da razumeju šta je broj
Postoji opšte slaganje da je Ludvig Vitgenštajn jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka. Pored toga što je bio jedan od utemeljitelja analitičke filozofije, koja je za kratko vreme postala ozbiljan konkurent tradicionalnoj filozofiji, negovanoj pre svega u Francuskoj i Nemačkoj, Vitgenštajn je bio i jedan od utemeljitelja obrta ka jeziku, nove filozofske paradigme koja je […]
Logika kao idealan jezik U drugom predavanju o „Filozofiji logičkog atomizma” Rasel tvrdi da je Principia jedan idealan jezik i formuliše kriterijume koje svaki idealan jezik mora da zadovolji: Predlažem da sada razmotrimo kakva bi vrsta jezika bio logički savršen jezik. U logički savršenom jeziku reči u propoziciji bi stajale u relaciji jedan-prema-jedan sa sastavnim delovima odgovarajuće činjenice, s […]
Канторов парадокс У овом кратком раду подсетићемо на једног од најважнијих савремених математичара и филозофа, творца теорије скупова – Георга Кантора (Georg Ferdinand Ludwig Philipp Cantor). Нећемо се бавити целокупним Канторовим стваралаштвом, али ћемо се позабавити једним његовим филозофски релевантним делом, а то је Канторов парадокс. Георг Кантор је живео од 1845. до 1918 године. […]
Pored doprinosa rešavanju posebnih tradicionalnih problema, prihvata se da je simbolička logika imala i širi konceptualni značaj. Tokom nekoliko decenija ona je dovela do nastajanja jednog broja značajnih filozofskih pokreta: logički atomizam Vitgenštajna i Rasela početkom 1920-ih, logičkog pozitivizma Bečkog kruga koji je nastao posle Prvog svetskog rata i kao značajna snaga trajao tri decenije, […]