Kazuo Išiguro, britanski pisac japanskog porekla, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2017. godine uz obrazloženje da je pisac koji je „u svojim romanima velike emotivne snage otkrio ambis ispod našeg iluzornog osećanja povezanosti sa svetom“. Da ste me sreli u jesen 1979. godine, možda ne biste znali gde da me smestite, ni u društvenom, […]
Ove nedelje – Sinfonia Lučana Berija. Simgurno je nemka gremška? To nije simfonija, čujem vas kako zapomažete! Ali magnum opus Lučana Berija iz 1969. godine – i dalje njegov najpoznatiji i verovatno najvažniji komad – upravo je to: simfonija. Sinfonija je, na kraju krajeva, italijanski naziv za „simfoniju“, samo što, dok prevodimo naslove klasičnih dela Mocarta i Hajdna koje […]
Često se vraćam na “Stranca” Albera Kamija, u kojem otuđeni Francuz iz Alžira, čovek jednostavno nazvan Merso, upuca bezimenog “Arapina”, bez da može da navede neki naročit razlog. On misli da se to možda dogodilo zbog jakog sunca. Merso nije policajac, nisu ga pozvali na mesto zločina. On ležerno odšeta na to mesto, vidi tog […]
Jedan od najupečatljivijih trenutaka simfonijske inspiracije u XIX veku: početak Prve simfonije Gustava Malera. To nije tema, ideja, melodija ili ritam, već stanje bića: A koje se proteže kroz sedam oktava, koje žičani instrumenti sviraju što je moguće tiše i eteričnije, odsjaj zvučnosti koji propituje usmerenje čitavog orkestra. To je simfonija kao prostor koliko i vreme, i […]
Evo kako stvari stoje. Oni koji su 1830-ih ili 1840-ih pisali simfonije, suočavali su se sa prilično moćnim izazovom. Betovenove simfonije i dalje je pokušavao da svari svet kod kojeg su izazivale divljenje, razumevanje i zbunjenost, ali bilo je nečeg čudovišnog u rukavici koju je bacila Deveta simfonija. Ko bi mogao da ode dalje? Kako […]
Kako bi inače najproduktivniji period simfonijske kompozicije u XVIII veku – zapravo svih vremena – trebalo da započne, ako ne izlaskom sunca? Šesta simfonija je prva koju je Jozef Hajdn napisao za dvor u Esterhaziju, na kojem je bio zaposlen od 1761. godine i gde će njegov skoro tridesetogodišnji radni odnos sa princom Nikolausom Esterhazijem promeniti […]
To je bilo iznenađenje. Jedan od najikonoklastičnijih britanskih kompozitora svoje generacije, zbog čije su se muzike Ludi kraljevi razbesneli i odlepili, koji je stvorio muzičko pozorište za golog Antihrista i parodirao svete krave britanskih institucija, koji je popularnu kulturu učinio delom svoje kreativne mešavine uticaja i koji je odbacio romantizam i englesku pastoralnost zbog tvrde disonance i modernističko-srednjovekovne […]
Priznajem. Nekada sam mislio da je Elgar kompozitor koji bi mogao da bude sveden na kliše “Poslednje noći Promsa” (Proms – koncerti koji se održavaju tokom leta u Rojal Alber Holu, prim.prev.) i svoje raskošne brkove, da su on i njegova muzika zaglibili u britanskoj bari ustajalog romantizma koji je bio zastareo čak i u svoje vreme, […]