Jirgen Habermas je možda najistaknutiji intelektualac u Evropi. Od 60-ih godina njegova stipendija ispostavila je istraživačke zadatke u filozofiji, sociologiji i istoriji, dok su njegovi novinski članci i intervjui pokretali javne debate o temama od sećanja na Holokaust do rata u Iraku. Verovatno je i najistaknutiji intelektualac Evrope koji se zalaže za ekonomsku i političku integraciju […]
Vladimir Nabokov: Kako biti dobar čitalac“ ili „Ljubaznost prema autorima“ – nešto takvo može poslužiti kao podnaslov za polemike različitih autora
U svom govoru iz 2005. godine, slavni britanski pisac i dramaturg Harold Pinter adresirao je pitanje istinitosti u književnom tekstu.
Proslavljeni danski režiser Lars fon Trir je u sferi javnog života prisutan kao intrigantna i kontroverzna ličnost. Kulturni establišment je mnoge njegove stavove smatrao problematičnim, a pojedini filmski kritičari insistiraju da u njegovom autorskom tretmanu sudbina i karaktera ženskih likova postoje elementi mizoginije. Međutim, knjiga koju je objavila beogradska izdavačka kuća Arete Trir o fon […]
„I onda ga više nikad nisam video“: ova fraza se sa zloslutnom učestalošću ponavlja u delu pisca čileanskog porekla Roberta Bolanja, koji je umro pre četiri godine, u Barseloni, u pedesetoj godini. U Bolanjovih deset romana i tri zbirke priča—sve nastale u njegovoj poslednjoj deceniji života, pre nego što je podlegao hroničnoj bolesti jetre za […]
Kada se prvi put sretnemo za likom Jusukea Kafukua iz filma Drive My Car (Hidetoši Nišidžima), on postavlja tragikomediju apsurda Semjuela Beketa Čekajući Godoa, predstavu koja prikazuje dva muškarca koji očekuju dolazak zagonetne i neizrecive linosti po imenu Godo, čiji lik se nikada ne ukaže. Možda je Godo delo o neizvesnosti, razočarenju, ludilu; ili je možda delo […]
Roman Paklena pomorandža Entonija Bardžisa prvi put je ekranizovao Endi Vorhol snimajući Vinil (1965) i taj njegov eksperimentalni film jedva da je bio primećen. Potom je film trebalo da režira Ken Rasel, za glavnu ulogu bio je viđen Mik Džeger, ali od toga nije ispalo ništa. Knjiga je potom konačno dospela u ruke Stenliju Kjubriku, slavni reditelj adaptirao ju […]
Filip K. Dik dobio je 1963. godine prestižnu nagradu “Hugo” za svoj roman “Čovek u visokom dvorcu”, ostavljajući za sobom uticajne autore naučne fantastike poput Merion Cimer Bredli i Artura Klarka. O romanu je “Gardijan” pisao: “Ništa u toj knjizi nije kao što izgleda. Likovi uglavnom nisu to što kažu da jesu, a objekti su […]