Bivstvovanje i strah – Hajdeger

Bivstvovanje i strah – Hajdeger

Tamo gde leži opasnost, raste i ono spasonosno – Helderlin     Hajdeger i psihoanaliza   Zašto smatramo da postoji veza između Hajdegerove filozofije i psihoanalize? Taj odnos je bitan zbog statusa samog straha u Hajdegerovoj filozofiji i njegove filozofske obrade straha. Iz toga dobijamo bogat i precizan materijal za psihoanalitičku obradu i na teorijskom i […]

Egzistencijalizam u psihoterapiji

Egzistencijalizam u psihoterapiji

“Znanost i tehnologija mogu sve, svaku udaljenost u prostoru i vremenu čine manjom. No one još uvijek ne mogu stvoriti bliskost jer i najmanja moguća udaljenost još uvijek nije bliskost.” Martin Heidegger Filozofiju mnogi vide kao misaonu, apstraktnu aktivnost, udaljenu od svakodnevnog života i živih ljudi. Neki misle kako nema praktične primjene, kako nema sposobnost […]

Martin Heidegger: Europa i njemačka filozofija

Martin Heidegger: Europa i njemačka filozofija

Naš povijesni opstanak (Dasein: tu-bivstvovanje) iskušava sa sve većom tjeskobom i jasnoćom da se njegova budućnost izjednačuje s golim ili-ili spasenja Europe ili njezina razaranja. Mogućnost pak spasenja Europe zahtijeva dvoje: . Čuvanje europskih naroda pred azijatskim Prevladavanje njihova vlastitog iskorjenjivanja i rascjepkanosti. . Bez toga prevladavanja neće uspjeti ono čuvanje. No da bi se […]

Hajdeger i raspoloženje

Hajdeger i raspoloženje

Raspoloženje kao Stvar Obrazovanja Nije neobično čuti nastavnike kako razgovaraju o raspoloženju u njihovim učionicama. Jutarnji čas umetnosti možda ima „uzbudljivo“ ili „avanturističko“ raspoloženje, dok se isti čas popodne može činiti „mrtvim“ ili „monotonim“. Nastavnici koriste različite sinonime za takva raspoloženja. Kada ulaze u učionicu, odmah intuitivno proveravaju „temperaturu učionice“ ili pokušavaju da uhvate „vibraciju“ […]

Aleksis Philonenko: Niče – filozof života

Aleksis Philonenko: Niče – filozof života

Katkada Nietzscheu odriču originalnost, navodno većinu svojih filozofskih intuicija duguje Schopenhaueru. U kakav je odnos potrebno smjestiti majstora i njegova učenika? Kad se Nietzsche latio filozofije, imao je dvadeset i jednu godinu i nije mogao izbjeći Schopenhauera, čije je glavno djelo (Svijet kao volja i predstava) tada čitao. No posrijedi je bio, da tako kažem, […]

Čovek je biće koje egzistira

Čovek je biće koje egzistira

Filozofija egzistencije, ili egzistencijalizam, je pravac u savremenoj filozofiji koji pitanje i problem ljudske egzistencije postavlja u centar pažnje (lat. existentia – postojanje, egzistencija). Pojam egzistencije ovde podrazumeva subjektivnu, čovekovu egzistenciju. Odnosno, lični položaj čoveka, njegovu ličnu situaciju. Ovde se termini “položaj” i “situacija” uzimaju u što širem značenju. Što znači da se filozofija egzistencije […]

Herbert Markuse: Prepiska s Hajdegerom

Herbert Markuse: Prepiska s Hajdegerom

28. kolovoz 1947, Washington, D.C.Dragi g. Heidegger,[1] Naširoko sam razmišljao o tomu što ste mi rekli prilikom mojeg posjeta Todtnaubergu i želim Vam s tim u vezi otvoreno pisati. Rekli ste mi da ste se od 1934. od nacističkog režima u potpunosti distancirali, da ste u svojim predavanjima dali iznimno kritične opaske te da Vas je […]

Где је песништво данас?

Где је песништво данас?

Човек између Земље и Неба Песништво као „певана мисао” треба да заузима једно од кључних места у историји као одређеном тренутку, а потом у трајању као континууму. У овом раду, циљ нам је да осветлимо где је то место поезије у садашњем тренутку, да ли је можда у „времену оскудице” песништво скрајнуто. Такође, сагледаћемо саоднос […]