Čovek je biće koje egzistira – Filozofija egzistencije, ili egzistencijalizam, je pravac u savremenoj filozofiji koji pitanje i problem ljudske egzistencije postavlja u centar pažnje (lat. existentia – postojanje, egzistencija). Pojam egzistencije ovde podrazumeva subjektivnu, čovekovu egzistenciju. Odnosno, lični položaj čoveka, njegovu ličnu situaciju. Ovde se termini “položaj” i “situacija” uzimaju u što širem značenju. […]
Herbert Markuse: Prepiska s Hajdegerom 28. kolovoz 1947, Washington, D.C.Dragi g. Heidegger,[1] Naširoko sam razmišljao o tomu što ste mi rekli prilikom mojeg posjeta Todtnaubergu i želim Vam s tim u vezi otvoreno pisati. Rekli ste mi da ste se od 1934. od nacističkog režima u potpunosti distancirali, da ste u svojim predavanjima dali iznimno kritične […]
Где је песништво данас? Човек између Земље и Неба Песништво као „певана мисао” треба да заузима једно од кључних места у историји као одређеном тренутку, а потом у трајању као континууму. У овом раду, циљ нам је да осветлимо где је то место поезије у садашњем тренутку, да ли је можда у „времену оскудице” песништво […]
Farenhajt 451 – (ne)mogućnost (anti)utopije Ono što predstavlja tematsko polje ovog rada jeste, sa jedne strane, film, dok je to, sa druge strane, filozofsko mišljenje. Odnos u kome stoje ova dva medija otvarajući polje ovog rada jeste takav da jedan drugog zakrivajući, zatvarajući drugog, otkrivaju se ka drugom, otkrivajući sebe i drugog. Tako da se u ovoj igri […]
Hajdeger je bio jedan od prvih koji je ozbiljnije shvatio Ničeove reči ‘’Bog je mrtav’’, kao i njegove konstatacije o ‘’nadirućem nihilizmu’’.1 U tekstu pod nazivom ‘’Ničeove reči: «Bog je mrtav»’’.2 on je razmatrao njegove reči o smrti Boga i njegovo razumevanje nihilizma. Naravno, za njega je to samo povod da iznese vlastito razumevanje ‘povesti […]
Martin Hajdeger Platon je jednom rekao: ”Jer početak je također Bog, dokle god obitava među ljudima, on spašava sve” (Zakoni, 775). Dopustite mi, dakle, da započnem s tim izlaskom u javnost, ne s godinom 1889. u (Heideggerovom rodnom mjestu) Meßkirchu, nego s godinom 1919., s ulaskom tog predavača u njemačku akademsku javnost na Univerzitetu u Freiburgu. […]