Етничко-језичке недоумице жалосне Хасанагинице

Етничко-језичке недоумице жалосне Хасанагинице

Несугласице и проблеми који се појаве чим се мало дубље упустимо у питања народног језика, односно стандардних језика Срба, Хрвата, Бошњака и Црногораца не тичу се само савремене социолингвистичке ситуације, него се ретроактивно преносе и на оне књижевне и културолошке категорије у време чијег настанка таква питања нису ни била постављана нити су било кога […]

Da li razmišljamo drugačije na različitim jezicima?

Da li razmišljamo drugačije na različitim jezicima?

Na svetu se govori više od 7.000 različitih jezika. Da li to onda znači da postoji 7.000 različitih načina da se posmatra ista stvar? Na nekim australijskim aboridžinskim jezicima ne postoje reči za „levo”, „desno”, „napred” i „nazad”. Umesto toga, govornici koriste sever, jug, istok i zapad, čak i u banalnim svakodnevnim situacijama, na primer, […]

Hipoteze o jezičkoj relativnosti

Hipoteze o jezičkoj relativnosti

Pod jezičkim relativizmom podrazumeva se ideja povezanosti jezičkih struktura i vanjezičke stvarnosti, tj. ideja o tome da leksičke i gramatičke strukture konkretnog jezika utiču na govornikovu percepciju sveta i njegov doživljaj i shvatanje vremena, mesta i materije. U širem smislu pod istraživanjima koja se tiču jezičkog relativizma prvenstveno se misli na ispitivanje veze ,,između širih […]

Jezički relativizam u filmu Arrival

Jezički relativizam u filmu Arrival

Ako biste nekim čudom mogli da vidite celi svoj život, od početka do kraja, da li biste se usudili da nešto u njemu izmenite? Ovo staro filozofsko pitanje pokreće brojne psihološke i sociološke dileme. Međutim, osim njih, i umetnici znaju da se pozabave istom temom. Pa tako, film Arrival („Dolazak“, SAD, 2016) oduševio je ljubitelje naučne fantastike […]

Psihološkinja, vojnikinja, sekretarka… je gramatički nepravilno

Psihološkinja, vojnikinja, sekretarka… je gramatički nepravilno

Uvodne napomene Odbor za standardizaciju srpskog jezika je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanja koja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba – odluka br. 57: Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba (Spisi Odbora za standardizaciju, X, 2008, s. 98–104). O tome postoje pojedinačni prilozi srpskih lingvista (Kovačević, Klajn, Bugarski, S. […]

Контроверзе Ноама Чомског

Контроверзе Ноама Чомског

Ноама Чомског су одувек занимала само велика питања. Од педесетих, када је као млади професор на MIT-у увео револуцију у лингвистику ”Синтактичким структурама”, до данас, када, као професор емеритус, плива из вода оштре политичке критике у питања постанка језика и назад. Google Scholar каже да је током своје каријере цитиран преко 280 000 пута (ниједна нула није вишак). […]

Kad su ljudi počeli da govore i zašto nam je jezik važan

Kad su ljudi počeli da govore i zašto nam je jezik važan

[wpedon id=”90510″ align=”center”] Kad su naši praočevi, strvinari i izumitelji vatre, prvi put naučili da govore? I da li je moguće ići unazad i pronaći vezu na hiljade današnjih jezika sa jednim jezičkim pretkom? Evolutivna prekretnica „Ljudi su jedina vrsta koja ima jezik, što nas čini jedinstvenim među svim živim bićima”, kaže Megi Tolerman, profesorka […]

Najčešće greške u srpskom jeziku

Najčešće greške u srpskom jeziku

Pod standardnim jezikom podrazumeva se autonoman vid jezika, normiran, elastično stabilan i funkcionalno polivalentan koji nastaje u onom trenutku kada se jedna etnička ili nacionalna grupa počne služiti tim jezikom i izvan okvira nacije. Formiranje standardnog jezika je dug proces u kojem se teži da se ustale elementi njegove strukture, tj. proces tokom  kog jezik treba […]

1 2 3