Metoda kao filozofija -Sokratova i Kjerkegorova ironija

Metoda kao filozofija -Sokratova i Kjerkegorova ironija

Metoda kao filozofija – Sokratova i Kjerkegorova ironija   U ovom radu baviću se odnosom koji Kjerkegor zauzima prema Sokratu. Naime, baviću se razlozima iz kojih Kjerkegor sebe doživljava i naziva ,,Sokratom devetnaestog veka“. Centralna sličnost između ova dva filozofa biće upravo ironija. Ona će biti predstavljena kao suštinska karakteristika njihovih filozofija. Određenje ironije biće […]

Filozofija egzistencije i praksa

Filozofija egzistencije i praksa

  Od knjiga tražim samo da mi pružaju zadovoljstvo kroz poštenu zabavu, ili, ako se bavim naukom, u njima tražim samo onu nauku koja raspravlja o poznavanju mene samog i koja me uči kako valjano da umrem i valjano da živim.[1] Filozofija je kroz istoriju imala mnoge uloge i zadatke. Još od Sokrata, stoika i […]

Esej o egzistenciji u njenom kontekstu

Esej o egzistenciji u njenom kontekstu

Esej o egzistenciji: Kjerkegor, Jaspers, Sartr – Čovek nije biće nepromenljive i večne suštine, što će reći nema unapred određenu i fiksiranu „prirodu“. Čovek nije „slika božija“, nije (samo) biološko biće… Čovek nije samo jedan predmet među ostalim predmetima u svetu. Postoje određeni mehanizmi kao i karakteristike ljudskog bića koje su manje ili više određene […]

Sartr – zasnivanje Bića negacijom

Sartr – zasnivanje Bića negacijom

Na ovaj način će Žan Pol Sartr potvrditi ono što je Kjerkegor2 još na početku egzistencijalizma kao filozofskog pravca utvrdio – da je individua važnija od strukture, tj. da se i Ja pitam o načinu na koji će društvo kako jedinstvo svih svojih članova ponaosob uspješno funkcionisati. „Individua zahtijeva svoje ispunjenje kao individua, priznanje svog […]

Teleološka suspenzija etičkog kod Kjerkegora

Teleološka suspenzija etičkog kod Kjerkegora

Teleološka suspenzija etičkog kod  Kjerkegora Istorija nije jednom za svagda data činjenica, ljudsko tisućljetnje iskustvo zapisano, sačuvano od zuba vremena, petrificirano i sačuvano kao amanet, zaostavština za buduća neka pokoljenja. Još manje je objektivirani duh prošlih vremena, slovo u koje moramo slijepo vjerovati, izvor ili snaga autoriteta u koji se ne smije posumnjati. Velika je […]