Metoda kao filozofija – Sokratova i Kjerkegorova ironija U ovom radu baviću se odnosom koji Kjerkegor zauzima prema Sokratu. Naime, baviću se razlozima iz kojih Kjerkegor sebe doživljava i naziva ,,Sokratom devetnaestog veka“. Centralna sličnost između ova dva filozofa biće upravo ironija. Ona će biti predstavljena kao suštinska karakteristika njihovih filozofija. Određenje ironije biće […]
Od knjiga tražim samo da mi pružaju zadovoljstvo kroz poštenu zabavu, ili, ako se bavim naukom, u njima tražim samo onu nauku koja raspravlja o poznavanju mene samog i koja me uči kako valjano da umrem i valjano da živim.[1] Filozofija je kroz istoriju imala mnoge uloge i zadatke. Još od Sokrata, stoika i […]
Esej o egzistenciji: Kjerkegor, Jaspers, Sartr – Čovek nije biće nepromenljive i večne suštine, što će reći nema unapred određenu i fiksiranu „prirodu“. Čovek nije „slika božija“, nije (samo) biološko biće… Čovek nije samo jedan predmet među ostalim predmetima u svetu. Postoje određeni mehanizmi kao i karakteristike ljudskog bića koje su manje ili više određene […]
Na ovaj način će Žan Pol Sartr potvrditi ono što je Kjerkegor2 još na početku egzistencijalizma kao filozofskog pravca utvrdio – da je individua važnija od strukture, tj. da se i Ja pitam o načinu na koji će društvo kako jedinstvo svih svojih članova ponaosob uspješno funkcionisati. „Individua zahtijeva svoje ispunjenje kao individua, priznanje svog […]
Teleološka suspenzija etičkog kod Kjerkegora Istorija nije jednom za svagda data činjenica, ljudsko tisućljetnje iskustvo zapisano, sačuvano od zuba vremena, petrificirano i sačuvano kao amanet, zaostavština za buduća neka pokoljenja. Još manje je objektivirani duh prošlih vremena, slovo u koje moramo slijepo vjerovati, izvor ili snaga autoriteta u koji se ne smije posumnjati. Velika je […]