Њујоршка триологија – Пол Остер – језик, жеља, апокатастазис Опште је прихваћено становиште да егзил, било спољашњи било унутрашњи, односно „стварносни“ или метафорички, карактерише хронично осећање бескућништва, прогнаности, искорењености и отуђења. Но наведене импликације термина егзил не одсликавају у потпуности његов семантички потенцијал. Наиме, испитивање етимологије ове речи (латински exilium/exsilium из старогрчког alaomai) отрива да […]
Otuđenje subjekta u mreži simboličnog i povratak istini u „pukotini egzistencije” – u nesvesnom Čovek svakoj stvari i svakom događaju u životu sa kojima se sretne pridaje određeno značenje. To se značenje često zadržava u granicama opipljive, konkretne stvarnosti, ali se u mnogo većem broju slučajeva prenosi u dublju sferu naše psihe a odatle svakodnevno […]
