Fridrih Niče je iz svog pesimizma, u neizdrživom nadolasku pitanja, pred sebe postavio dve stranputice – volju za moć i smrt Boga i tako upao u bezdan iz koga nikada nije izašao. Slomio se, Heideggerovim rečima, na svom delu, na volji za moć. Georges Bataille svedoči da je Nietzsche početkom januara 1889. sišao sa uma. […]
Razvojni put melanholije išao je u smeru njenog postepenog oslobađanja od subjektivnog stanja nedostatka, bilo da je taj nedostatak bio uslovljen temperamentom ili bolešću. Za razliku od antičkih autora koji su melanholiju tumačili kao stanje subjektivne oštećenosti, kasni srednji vek melanholiju oslobađa naučne stigmatizacije i otvara je poetskom iskustvu. Drugim rečima, melanholija više nije bila stanje […]
Dela nastala u poznim godinama stvaralaca međusobno se razumeju i najbolje se međusobno tumače. Bela Hamvaš smatra da to ima neke veze s melanholijom. Za Hamvaša melanholija nije ni raspoloženje, ni osećanje, ni psihičko stanje, a još je ponajmanje bolest. Ona je krajnja stanica prolaznosti, poslednje uživanje, poslednje saznanje, poslednja sigurnost i poslednja opasnost. Melanholija […]
Melanholija u umetnosti – U ovom radu pokušat ću se baviti melankolijom u umjetničkom smislu, te probati odgovoriti na pitanje na koji način je melankolija primjenjiva na sam medij fotografije. U svom slavnom eseju “O fotografiji”, Susan Sontag je cijelo jedno poglavlje posvetila “melankoličnim predmetima”, pod čime prvenstveno podrazumijeva fotografiju kao melankolični objekt, koji to […]
Gromoglasna tišina i vrišteće boje – “Krik” Edvarda Munka Ako slavna Direrova grafika, „Melencolia I“, daje potresnu sliku melanholije iz vremena humanizma, da li se može smatrati da, ništa manje slavan, „Krik“ Edvarda Munka, oličava na uznemirujući način melanholiju modernog doba – pita se Iv Ersan, teoretičar i istraživač u oblasti socijalnih nauka, ali i […]
Ta večna melanholija – Direr – Možda jedna od najpodrobnije obrađivanih i analiziranih grafika u čitavoj istoriji umetnosti nastaje 1514. godine – Melanholija I, Albrehta Direra. Na njoj je prikazana mlada ženska figura sa krilima, koja jednom rukom pridržava glavu, izgubljenog, zamišljenog pogleda dok je oko nje mnoštvo haotičnio razbacanih predmeta. Osim nje prisutan je […]
Ti si volela moj weltschmerz. (iz pesme “Radostan dan” EKV-a) Weltchmerz – “svetski bol” u bukvalnom prevodu, je jezgrovit naziv kompleksnog umetničkog osećanja svemirske melanholije. Termin koji je uveo nemački pisac Žan Pol jasno sažima osnovne ideje ovakvog shvatanja sveta, posebne vrste umetničkog senzibiliteta, pesimizma naročito svojstvenog stvaraocima iz epohe romantizma. Opisuje osećanje duboke sete […]
Нит паучине за свилене тајне загубљених књига ”Варијације неизрецивог” Вјећеслава Берара могу се читати као лагана пародија, додуше меланхолична, готово несавладивог књижевног Вавилона; можда би се могло казати да листањем његових варијација, писаних и овлашним ђонирањем пера, отворено пристајеш и на индикацију драме која траје и која ће трајати, и трајати… У варијативним трагањима за […]