Gips je imao veliku važnost za skulpturu od Antike do današnjeg dana. Jeftin je, lak za rad, perfektan medijum za umetnika da izrazi svoju ideju brzo, u kroki formi. Gips je dobar za izlivanje, kopiranje i koriščen je u tu svrhu još od vremena stare Grčke. Tokom 16. veka evropske kraljevske kuće i bogati ljudi […]
Frojd je napisao nekoliko desetina stranica u kojima je pokušao dokučiti poruku umetnika koji su drugi drugačije tumačili.
Vrhunski majstori i strasne umetničke mecene – Beč i Firenca imali su mnogo godina blisko povezanu, zajedničku istoriju. Nakon što je 1737. izumrla toskanska dinastija velikih vojvoda Mediči (de’Medici), ovaj deo Apeninskog poluostrva pripao je habsburškoj kruni. Firencu i čitavu Toskanu dobio je muž Marije Terezije, Franc Stefan Lotarinški, kao “odštetu” za rodnu Lorenu (Lotaringiju), […]
Колосална величина грубо истесаног титана, именом Микеланђело ди Лодовико Буонароти Симони, не може се исправно схватити без контекста приче о моћи. Њену временску позадину чине финансијска империја, Фиренца и папска столица у Риму (којим углавном владају тирани). То је било доба које је просто захтевало гиганте. Јавне зграде биле су монументалне, приватне куће велелепне, градске […]
Preko stiha do firentinskog umetnika – Mikelanđelo Buonaroti kroz poeziju Mada mnogi smatraju da je tumačenje Mikelanđelovih pesama posve subjektivno, ako se još dodatno vodimo mišljenјima njegovih biografa, istoričara umetnosti i poznatih književnika koji su se bavili temom Mikelanđelovog lika, možda autorka ponudi neko od mogućih rešenja – ko je bio Mikelanđelo Buonaroti? Saznajemo li […]
Mikelanđelov rad na Sikstinskoj kapeli po Đorđu Vazariju Kada se papa vratio u Rim a Mikelanđelo je završavao ovu statuu u Bolonji, Bramante, prijatelj i rođak Rafaela da Urbina, a s obzirom na to ne mnogo naklonjen Mikelanđelu, videvši da papa ceni i sve više veliča značaj njegovih vajarskih dela, naumi da u odsustvu Mikelanđela […]
Prvi biografi Mikelanđela Buonarotija (1475- 1564), njegovi savremenici Đorđo Vazari i Askanijo Kondivi zabeležili su da je veliki umetnik kada je počeo da radi kao šegrt kod vodećeg umetnika Firence u drugoj polovini 15. veka Domenika Girlandaja – pored crteža, naslikao i kopiju grafike “Iskušenje svetog Antonija”, poznatog nemačkog grafičara tog doba Martina Šongauera. Iako […]