To da se pisac potvrđuje kao pisac drugom knjigom, režiser kao režiser drugim filmom, a bend kao bend drugim albumom, to je valjda jedan od dva ili tri najfrekventnija i najstereotipnija kritičarska klišea. A opet, najizdržljiviji klišei su i postali klišei zato što su toliko često tačni. Naročito se to dobro vidi post festum, kad […]
U Kunderinoj Knjizi smijeha i zaborava jedan od sporednih likova je pisac koji se zove Banaka. Tamina, glavna junakinja romana, njemu će se obratiti za savjet nakon što odluči da napiše knjigu. Banakin savjet je jednostavan: Treba da piše o vlastitom životu jer je smisao umjetnosti taj da svako podnese izvještaj o samom sebi. Dvadesetak godina nakon […]
Док они који су обешчастили и „упропастили језик” лажу жртве оптужујући песника да је крив за њихове патње, Хандке остаје писац свих тих „југовића” који су у нестанку Југославије остали без својих (не)заборављених блатњавих дворишта и пеларгонија на прозору. Oткад је објављено да је Хандке добио Нобелову награду, често сам се питао: је […]
Ima iskaza i rečenica što su neobično glupi, ali kroz koje se naslućuje neka istina, ne nužno ona na koju su ciljali oni koji su glupi iskaz načinili. Jurica Pavičić, hrvatski pisac i novinar, napisao je jedanput da u prevodima Markes bolje funkcioniše na srpskom, a Borhes na hrvatskom. “Feral Tribune” je to onomad proglasio […]
Prošao je jedan vek otkad je Prust za nastavak te knjige („U seni procvalih devojaka“) dobio Gonkurovu nagradu, najvažniju francusku nagradu za roman. To je bilo prvo veliko priznanje za njegov rad i prvi signal da je reč o piscu koji ulazi u istoriju književnosti. Iako predstavlja celinu za sebe, „Jedna Svanova ljubav“ je čvrsto […]
Mladi bonvivan koji će se kasnije pretvoriti u “neku vrstu književne Grete Garbo” za više od devedeset godina života objavio je tek nekoliko knjiga, među kojima je i roman koji je na japanski preveo Haruki Murakami, isti roman koji je u džepu svog kaputa nosio ubica Džona Lenona, onog istog Lenona po čijoj pesmi “Norwegian […]
Ostati čovjek i kad si na dnu; Dug je oproštaj u velikom snu. Crne su bile te knjige, s tvrdim koricama i nešto većeg formata. Na hrbatu je uz prezime autora i naslov knjige pisalo i ime edicije: KRIMBIS. Unutra, valjda uz impresum, stajalo je puno ime edicije: Kriminalistički biseri svijeta, ali se u sjećanje […]
U posthumno objavljenoj priči Jurij Golec, Danilo Kiš je u skoro kepotovskom nefikcijskom maniru ispripovjedao krizu u životu svog prijatelja Piotra Raviča, krizukoja se desila nakon smrti žene njegovog života, krizu koja je završila njegovim samoubistvom. Pred kraj priče Kiš opisuje i sahranu koja se dešava u jedan utorak po podne i, između ostalog, kaže: “Konačno nas je bilo tridesetak: Emil […]