Misaoni eksperiment proslavio je Albert Ajnštajn, koji ga je u naučno istraživanje uveo kao metod u postavljanju fizičkih teorija. Ovaj metod koristi simulaciju fizičkog procesa u mislima. Svrha ove simulacije je da se određena teorija bolje sagleda, da se nadogradi i proveri. No, čovečanstvo je i pre Ajnštajna, zapravo odvajkada, bilo zainteresovano za misaone eksperimente […]
Теsla, Pupin i treći čovek Nikola Tesla (1856–1943), američki pronalazač srpskog porekla, rođen na teritoriji današnje Hrvatske, predstavlja intelektualnog džina, figuru svetski značajnu za razvoj nauke i tehnologije u XX veku i jednog od autentičnih heroja opšteg ljudskog napretka. No, pretpostavimo da postoji mogućnost da, manje o Tesli kao takvom, a više o njegovoj ulozi […]
Krajem avgusta ove godine, ISIA fakultet za dizajn, smešten u vili Stroci u Firenci, pretvoren je u transdisciplinarnu laboratoriju nauke, umetnosti i dizajna. Učesnici su stvorili „BAOTAZ“, kolaborativnu platformu, interaktivnu instalaciju i nosivu konstrukciju, koja je omogućila korisnicima da na svojim telima osete emocije koje se u određenom trenutku dešavaju na socijalnim mrežama na temu […]
Nauka i militantni ateizam – Kao fizičar često pišem i govorim o čudesnoj prirodi našeg univerzuma, jer nauku smatram ključnim delom našeg kulturnog nasleđa i mislim da je treba što šire popularisati. U svojim predavanjima ponekad pominjem sukob religije i nauke ili ismevam religijske dogme, zbog čega sam proglašen „militantnim ateistom“. I neki od mojih […]
Poluperiferija i rod: pobuna konteksta Prikaz knjige Marine Blagojević Hughson Reč je o novoj monografiji iz 2015. godine koja predstavlja genezu autorkinog bavljenja poluperiferijom iz kojeg izrasta jedan novi teorijski model: teorija poluperiferijlnosti. U svom delu nastoji da eksplicitno formuliše teoriju poluperiferijalnosti, oslanjajući se pre svega na sociološki pristup, da obrazloži modalitet rodnih režima koji […]
U jednom svom prigodnom članku o Nilsu Boru, Verner Hajzenberg kaže da je Bor „prevashodno bio dublji filozof, nego fizičar, premda je razumeo da prirodna filozofija u našem vremenu ima neku moć jedino ako se njen svaki detalj potčini beskompromisnom kriterijumu odgovaranja eksperimentu.” 1 Ovo je doista tačno, ako se to odnosi na Borovu filozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom […]
Zašto putovanje kroz vrijeme nikada neće biti moguće, bar ne u svom konzervativnom smislu, i kakav vid putovanja kroz vrijeme postoji danas? Još od kada je tehnologija dostigla određeni stepen, ljudski um je počeo sebi postavljati pitanje da li je moguće putovati nazad u prošlost, ili pak naprijed u budućnost. Današnja nauka nam je dala […]
Биоетика – Рађање, развој и значај Рађање, развој и значај Уколико се критички осврнемо на неку историјску епоху у којој се догодило нешто радикално ново, приметићемо једну неминовну борбу, често жестоку, између заступника традиционалних вредности са једне, и заступника нових, прогресивних схватања са друге стране, који су, борећи се против традиције, уједно крчили нове путеве. […]