Bolesti zavisnosti kao kompenzacija potiskivanja narcizma

Bolesti zavisnosti kao kompenzacija potiskivanja narcizma

U svom ranijem tekstu o nagonu za samopotvrđivanjem (pod naslovom: Rad je stvorio čoveka) naveo sam da bolesti zavisnosti predstavljaju jedan od oblika manifestovanja ovog iracionalnog nagona. Tamo tu tvrdnju nisam detaljnije obrađivao, pa ću to učiniti ovde, u ovoj neobičnoj priči o bolestima zavisnosti.     Kratko potsećanje na nagon za samopotvrđivanjem   Nagon […]

Rad je stvorio čoveka

Rad je stvorio čoveka

(Priča o Nagonu za samopotvrđivanjem)   Rečenica iz naslova (Rad je stvorio čoveka) jeste jedna od najpoznatijih, najpopularnijih i najčešće korišćenih krilatica marksističke filozofije, kojima je tako obilovao društveni život komunističkih i socijalističkih zemalja druge polovine dvadesetog veka, širom sveta, a ponajviše u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Prožeta je romantičarskim zanosom ljudske jednakosti, zajedništva i […]

Pesma rastanka

Pesma rastanka

Tragom jedne bezimene emocije – ’Oćemo li kod Ćirimidžiju ili kod Gunjetinca? – Kako ti kažeš… ma ajmo si kod Gunjetinca… Ovako je izgledao kratak dogovor za ručak u Vlasotincu, između mene i mog prijatelja. On je taj koji je izabrao restoran. Za ručkom nam se pridružio još jedan prijatelj, zaposlen u restoranu. U neko […]

Razlika svesti i više svesti

Razlika svesti i više svesti

Nesvesnost postojanja i uticaja narcizma u svesti o sebi Ovaj tekst u osnovi prezentuje originalna razmišljanja i stavove autora, ali u prikazu tih razmišljanja i stavova oslanja se na rad: Razlika svesti i svesnosti: Metod konstrukcije svesti u filozofiji duha, autora Andrije Jurića. Time u određenoj meri predstavlja i komentar nekih podataka i stavova datih […]

O Dostojevskom, Nabokovu, a pre svega o nesvesnom u nama

O Dostojevskom, Nabokovu, a pre svega o nesvesnom u nama

Psihološka studija o jednoj književnoj kritici Esej o Dostojevskom, Vladimira Nabokova Esej o Dostojevskom Vladimira Nabokova (prevod Maje Vračarević), kao i svaki drugi proizvod ljudskog uma mnogo više govori o autoru nego o predmetu kojim se bavi. Napisan je davno, pre više decenija, opet mnogo skorije od književnih dela Dostojevskog koja obrađuje; međutim, za temu […]