Тема обрађена у овој књизи, у најширем смислу, бавиће се анализом филмске слике. Та форма визуелизације неће се посматрати као вредносно-неутралан феномен, већ ће се трагати за одређеним начинима њене инструментализације. Под овим последњим углавном ће се подразумевати они видови који имају карактер идеолошког па ће се самим тим књига, најопштије говорећи, бавити повезаношћу визуелног […]
Legenda o jeziku – treći deo (iz neobjavljenog kreativa) Paper cut (Čak i pošto ih numerišu i smeste na određenu policu, knjige ne miruju. Prepuštene same sebi, grupišu se u neočekivane formacije, poštuju tajna pravila sličnosti, neregistrovane genealogije, zajedničke interese i teme. Ostavljene po zabitim uglovima ili na hrpama pored kreveta, kutijama ili hoklicama, […]
У једном згуснутом времену ‒ у три или четири дана ‒ испод неколико мојих текстова збила се драма: једна група читалаца негодовала је због оног што сам написала, док су се други међусобно надмудривали. После скоро стотину написаних коментара утисак је како се нико у својим промишљањима није помакао ни милиметар. Одлика школованих људи је […]
Post-moderno društvo zvezdane zabave ili tehnofeudalizam? Uprkos vrlo živopisnim — i ništa manje infantilnim — holivudskim predstavama o budućnosti čovečanstva, koje će pobedonosno da se širi diljem međugalaktičkih prostora, pri tom volšebnim mačevima i laserskim pištoljima uništavajući sile zla, jedini naš životodavni dom i dalje ostaje planeta Zemlja. A ona je, kako nam je pokazala […]
Pitanja koja je u svom delu postavljao Luis Mamford (1895‒1990), američki istoričar, filozof, sociolog, književni kritičar, pesnik grada i arhitekture, aktuelnija su nego ikada pre. Kao kritičar ubrzanog tehnološkog razvoja, bez moralne pozadine i humanosti, on se u tekstu „Umetnost, tehnika i kulturna integracija” iz 1952. godine, zapitao zbog čega je unutarnji život čoveka tako […]
Genoidna narav naroda i država Odmah da vam kažem, kako ne bi bilo zabune – ne volim države. Ni svoju, ni vašu ni bilo čiju. Ni onu bivšu, mada mi se po mnogo čemu više sviđala od ovih današnjih. Ne volim ni narode. Ni svoj, ni vaš, ni bilo čiji. Mada ih niti ne mrzim, […]
Kad zavladaju varvari „Sad vam je sigurno postalo jasno“, pisao je Jozef Rot Štefanu Cvajgu sredinom februara 1933, „da srljamo u veliku katastrofu“. Dve nedelje ranije, 30. januara, osamdesetpetogodišnji predsednik Nemačke Paul fon Hindenburg postavio je za kancelara čoveka koji je već više od tri decenije otvoreno govorio i pisao o svojoj odluci da očisti […]
Vek kritičke teorije „Treba li kritička teorija da se nastavi?“ To iznenađujuće, po mom mišljenju sjajno pitanje, postavio je Aksel Honet u govoru kojim je prošlog meseca otvorio konferenciju na Harvardu povodom stogodišnjice osnivanja Instituta za društvena istraživanja (Institut für Sozialforschung) u Frankfurtu. Ono je dobar primer jedne važne vrednosti kritičke teorije – samorefleksije. Neću pokušati da […]