(О филму „Драги другови“ редитеља Андреја Кончаловског. Гл. улоге: Јулија Висоцкаја, Владимир Комаров, Андреј Гусев, Јулија Бурова, Сергеј Ерлиш) Треће ремек дело Андреја Кончаловског у последњих десетак година његовог стваралаштва (поред „Раја“ и „Греха“) је френетична анализа штрајка радника у фабрици у Новочеркаск, где они крећу против власти која им ускраћује новац и […]
Основне иконографске карактеристике совјетских пропагандних, револуционарних и ратних плаката у контексту њиховог културно-историјског значаја као архивске грађе Без тенденције да се задире у комплексност проблематике званичне политичке и идеолошке пропаганде Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР), у овом кратком чланку биће указано само на поједине особености пласирања државне пропаганде посредством плаката у периоду од 1917. до […]
Noć pre poletanja u kosmos 18. marta 1965. Aleksej Leonov imao je tu čast da u malom ugodnom domu za kosmonaute na kosmodromu Bajkonur prespava u krevetu u kome je spavao prvi kosmonaut Jurij Gagarin, koji ga je ujutru i probudio: “Ustanite, građanine, čekaju vas velika dela…” Misija, koja je trebalo da pokaže kako čovek […]
Roman “Majstor i Margarita”nije objavljen za autorova života, prvi put je izdan tek 1966. godine, 26 godina nakon smrti Bulgakova, i to u skraćenoj časopisnoj verziji. Roman je stekao popularnost među sovjetskom inteligencijom i sve do službenog objavljivanja širio se u ručno pretiskanim primjercima. Supruga pisca, Jelena Sergejevna, tijekom svih tih godina uspjela je sačuvati […]
IZ ISKRE ĆE BUKNUTI POŽAR Lenjin će 1905. godinu nazvati „generalnom probom“ ruske revolucije. Bez toga, događaji iz 1917. ne bi bili razumljivi. Zašto je sve počelo u Rusiji? Pisac Ilja Erenburg je odgovorio: „Možda zato što smo imali najviše srca a najmanje hleba“. A Lenjin: „Upravo zato što je bila na granici između razvijenog […]
Uoči oktobra 1917, Lenjin je procenio da je prvi pokušaj rušenja carističke vlasti decembra 1825. u Sankt Peterburgu propao zato što su pobunjenici bili “previše udaljeni od naroda”. Ako je i gledao blagonaklono na one koji su prvi bacili rukavicu u lice carizma, ipak je isticao jaz koji je odvajao boljševike od pobunjenika iz 1825. […]
Šezdesete su počele izgradnjom berlinskog zida, a završile se šetnjom čoveka po Mesecu. Upravo je fatalna 1969. odredila međe sveta u kojem danas živimo. Postavila je neke suštinske paradigme ponašanja, oduzela nadu i tako nas uvela u cinične, kokainske sedamdesete u kojima je čitavi svet ušao u rđu i patinu sopstvenih (neostvarenih) stremljenja. Obeležavanje pola […]
[wpedon id=”90510″ align=”center”] Uvod Namera ovog teksta sadržana je u ideji o propitivanju razloga koji su bili direktan povod za pripremu i izvođenje Oktobarske revolucije. Promišljajući o istorijskim, društvenim, socijalnim i kulturnim prilikama u tadašnjoj Moskvi, važno je sagledati i posledice revolucije koje su neosporno ostavile veliki trag u oblasti društvenog, kulturnog i […]