Salaš

Salaš

Rzanje konja razbija jutarnju tišinu. Vlažni oblaci toplote iz Astorovih nozdrva se sudaraju sa jutarnjim mrazem i pretvaraju u sitne, svetlucave, jedva vidljive kapljice. Diže se maglena zavesa, lelujavo, sporo, neujednačeno i treperi iznad  utihlih, pustih i promrzlih oranica.Topot Astorovih kopita po okamenjenom grumenju zemlje koja se jedva nazire pod gomilama osušenog lišća me umiruje. […]