(Бе)смисао патње – Честертон и Жижек о Јову

(Бе)смисао патње – Честертон и Жижек о Јову

„Значај Књиге о Јову данас се не може на прави начин изразити, чак и ако кажемо да је најинтересантнија међу древним књигама. Могли бисмо, штавише, да кажемо да је најинтересантнија међу савременим књигама. Уистину, ниједна од две речене ствари није довољна, јер фундаментална људска религија и фундаментална људска не-религија су истовремено и старе и нове; […]

Мотив рационалности у теолошким представама

Мотив рационалности у теолошким представама

Аутор у раду настоји да укаже на момент рационалности оног трансцендентног или највишег у теолошким и религијским представама, на које оне смерају. Рационалност се разуме као оно што је саобразно човековом разуму, али се акценат ставља на разликовање оног рационалног што потиче од ума и на оно што само делује као рационалност – интелигибилност и […]

Riječ, dvije, o pojmu zla

Riječ, dvije, o pojmu zla

(Ovo će biti kratak osvrt na ovu, jako široku, temu. U prvom (ovom) dijelu teksta pozabaviću se najviše teologijom i porijeklom zla.) Pojam zla se u jednom periodu kotirao prilično nisko, ali izgleda da je doživio renesansu. Iako je taj pojam dugo predstavljao samo ostavštinu mitološke, hrišćanske prošlosti, danas je ,,rehabilitovan” – ali je promijenio […]

Fransis Bekon – O dobroti i dobroj naravi

Fransis Bekon – O dobroti i dobroj naravi

Ovako shvaćam dobrotu: ona teži općem ljudskom dobru, onome što Grci nazivaju filantropija, a što nedovoljno izražava riječ humanost (onako kako se upotrebljava). Dobrotu nazivam navikom, a dobru narav sklonošću. Kao božansko obilježje, Dobrota je najveća od svih vrlina i dostojanstava uma: bez nje čovjek je nemirno, pakosno i nesretno stvorenje, nimalo bolje od kakve […]

Teleološka suspenzija etičkog kod S. Kjerkegora

Teleološka suspenzija etičkog kod S. Kjerkegora

Istorija nije jednom za svagda data činjenica, ljudsko tisućljetnje iskustvo zapisano, sačuvano od zuba vremena, petrificirano i sačuvano kao amanet, zaostavština za buduća neka pokoljenja. Još manje je objektivirani duh prošlih vremena, slovo u koje moramo slijepo vjerovati, izvor ili snaga autoriteta u koji se ne smije posumnjati. Velika je Diltajeva zasluga, a i Ničeova […]