O lepoti kao simbolu moralnosti

O lepoti kao simbolu moralnosti

KANTOVO ODREĐENJE LEPOTE I SHVATANJE LEPOG KAO SIMBOLA MORALNOSTI   Godine 1790. Imanuel Kant objavljuje Kritiku moći suđenja, delo koje predstavlja krov njegove kritičke filozofije. Nakon što je u Kritici čistog uma (1781) izneo svoje gnoseološko, a zatim u Kritici praktičkog uma (1788) i etičko učenje, treću i poslednju Kritiku posvećuje estetici. Moć suđenja je, […]

Granice uma

Granice uma

Jedan od najvećih živih autoriteta nauke, Martin Ris (poznat i po aristokratskom imenu Lord Ris), Kraljevski astronom i bivši predsjednik Kraljevskog društva, je ovih dana objavio esej sa interesantnim naslovom: “Crne rupe su jednostavnije od šuma i nauka ima svoje granice”. Tema eseja je budućnost nauke u svjetlu ograničenja ljudskog uma. Ukratko, Ris smatra da […]

Teze iz filozofije uma: svest, telo i svet

Teze iz filozofije uma: svest, telo i svet

Filozofija duha (uma, svesti) jedna je od dominantnijih istraživačkih oblasti u savremenoj filozofiji. Na njenom polju ukrštaju se različite tradicije, raznovrsni problemi i pristupi. Zbog toga ona je zaista jedno multiperspektivističko, integrativno polje, sa izraženom interdisciplinarnom i intradisciplinarnom strukturom. Centralni problem oko kojeg su koncentrisani različiti pristupi i iz kojeg proizlaze razne varijacije problema, poteškoća […]

Zašto je moguće da duša postoji?

Zašto je moguće da duša postoji?

Henri Pirs Stap je teorijski fizičar Univerziteta u Kaliforniji – Berkli koji je radio sa nekolicinom očeva osnivača kvantne mehanike. On ne traži dokaz da duša postoji, već kaže da postojanje duše odgovara zakonima fizike. Nije istina kada se kaže da verovanje u dušu ne može biti naučno, tvrdi Stap. Ovde se reč “duša” odnosi […]

Метод мишљења

Метод мишљења

У овом раду ће бити приказана проблематика метода самог мишљења и шта то значи за логику самог мишљења. Адекватност метода зависи углавном од предмета истраживања, али специфични саморефлексивни карактер самог мишљења значи да се не можемо њиме бавити искључиво као предметом мишљења: оно мисли само себе и у том смислу представља јединство субјекта и предмета; […]

Stvaranje ni iz čega (∅)

Stvaranje ni iz čega (∅)

(Dok se Bog vešto skriva iza vela od 10 na minus 43) Uzmemo li ideju o stvaranju ni iz čega ona u jevrejskoj mistici drži izuzetno kompleksnu i značajnu poziciju, dobro znanu po jednostavnoj hebrejskoj reči – Ejn (אין) – Ništa, Ništavilo; ali ništavnost koje u isto vreme predstavlja i primordijalnu formu stvaralačke sile. Potencijal kosmosa. […]

Alteracija svesti i dodatni slotovi inteligencije

Alteracija svesti i dodatni slotovi inteligencije

Kako je čovek postajao stvor svesti, te krenuo da kleše sopstvenu inteligenciju u smeru kako je njemu odgovaralo, tako je počeo da se bavi i svetovima unutar njega samog. Onim svetovima koji su u sve većem broju bujali i iznutra nadirali, razvijali se, a javljali kao rezultat sve veće samospoznaje. Pošto je, ubrzo, plodno tle […]