Ludvig Vitgenštajn: Filozofska istraživanja

Ludvig Vitgenštajn: Filozofska istraživanja

Jedan od pojmova koji je karakterističan za poznog Vitgenštajna je pojam oblika života (množina) ili na nemačkom „Lebensformen“. Javlja se u 19. paragrafu Istraživanja i taj pojam je uveden da se naglasi značaj jezičke zajednice, praktičnih aktivnosti i neverbalnog ponašanja za razumevanje značenja  izraza koji se koriste. U tom paragrafu Vitgenštajn počinje da zamišlja jednu novu jezičku igru sa zidarom […]

Ludvig Vitgenštajn: Predavanje o etici

Ludvig Vitgenštajn: Predavanje o etici

Moj predmet je, kao što znate, etika, a polazište će mi biti objašnjenje ovog filozofskog pojma koju je dao profesor Mur u svojoj knjizi Principi etike. On kaže: “Etika je opšte istraživanje pitanja Šta je dobro?”. Za ovu priliku ću termin “etika” koristiti u nešto širem značenju, u tom smislu da će on obuhvatati čak […]

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

1. Granica . 1.1. Granica izrecivog  . Ludvig Vitgenštajn* (Ludwig Wittgenstein) je u svojim dvadesetim godinama 1 napisao delo koje je doživelo veliko filozofsko priznanje. Radi se o Logičko-filozofskoj raspravi (Logisch-Philosophische Abhandlung, 1921.) koja je poznatija pod naslovom Tractatus Logico-Philosophicus što je naslov koji je za izdanje na engleskom jeziku (izašlo 1922.) predložio Džordž Edvard Mur […]

Vitgenštajn o prirodi filozofije i jezika

Vitgenštajn o prirodi filozofije i jezika

Navođenje sličnosti (S) i razlika (R) između Traktata (T) i Istrazivanja (I) po ovim pitanjima – (S) (I) Filozofija je kritika jezika; aktivnost, a ne teorija. – Filozofija je borba protiv omađijavanja našeg razuma sredstvima običnog jezika (§109) Deflacionistički pogled na ulogu filozofije. Filozofija je deskriptivna. – ’’Ne želimo da naučimo ništa novo, zapravo, već […]

Vitgenštajnova predavanja o religiji

Vitgenštajnova predavanja o religiji

1938. godine Vitgenštajn je održao seriju od tri predavanja o religioznom verovanju na Kembridžu. Nemamo njegove zapise tih predavanja ali imamo dvadeset stranica beležaka zapisanih od strane jednog ili više njegovih studenata.[1] Vitgenštajn nije proverio njihovu tačnost i možda nisu u potpunosti tačne u vezi nekih detalja.[2]* Uprkos tome, ona su najkompletnije svedočanstvo koje imamo […]

Logički atomizam Bertranda Rasela

Logički atomizam Bertranda Rasela

Pored doprinosa rešavanju posebnih tradicionalnih problema, prihvata se da je simbolička logika imala i širi konceptualni značaj. Tokom nekoliko decenija ona je dovela do nastajanja jednog broja značajnih filozofskih pokreta: logičkog atomizma Vitgenštajna i Rasela početkom 1920-ih, logičkog pozitivizma Bečkog kruga koji je nastao posle Prvog svetskog rata i kao značajna snaga trajao tri decenije, i Kvajnove naturalizovane epistemologije, koja je nastala […]

Плод Витгенштајновог ћутања

Плод Витгенштајновог ћутања

Како је је један филозоф са две књиге, од којих је друга објављена постхумно, променио људску мисао за сва времена? Одбацивао је све ауторитете и историју говорећи да за њега постоји само његов свет, а ипак је постао ауторитет многима и значајно име у историји филозофије. Један од најзначајнијих филозофа двадесетог века, Лудвиг Витгенштајн, рођен […]

Pedeset razloga za Vitgenštajna

Pedeset razloga za Vitgenštajna

Teoretičar Rolan Žakar naveo je svoje razloge zbog čega voli filozofa Ludviga Vitgenštajna 01. Jer je najradije volio ulogu propalog aristokrate. 02. Jer nije nikada zapisao “Heil Hitler”, kao Heidegger, i nikada nije slijedio Komunističku partiju, kao Jean-Paul Sartre. 03. Jer je vjerovao u prijateljstvo. Prijatelj, rekao je, jeste neko s kim možeš prodiskutirati kilometre […]

1 2 3