Ulogujte se / Kreirajte profil

The dream is real – Inception

 





 

Pojam simulacije i nostalgije najbolje definiše francuski teoretičar i filozof Žan Bodrijar (Jean Baudrillard) u jednoj od svojih knjiga pod nazivom Simulakrumi i simulacija predstavljajući ga kao savremen teoretski model koji simuliše stvarnost. Bodrijarovo profetsko razmišljanje, poput Makluanovog (Marshall McLuhan) ne samo u pogledu elektronskih medija već i savremene umetnosti, navelo ga je da u svojim radovima koristi naučno-fantastične elemente i prikaže socio-kulturološke fenomene hiperrealnosti u koheziji sa mentalnom simulacijom, kreirajući fragmente novog tipa realnosti.

Idealan primer jedne ovakve simulacije predstavlja naučno-fantastični film Kristofera Nolana (Christopher Nolan) pod nazivom Početak (Inception), u kojem Leonardo DiKapri (Leonardo DiCaprio) u ulozi Dominika koristi poseban cerebralni pristup kako bi redizajnirao snove poput lavirinta i upotrebio njihove najdublje tajne pojedinih ljudi u realnom svetu. Kako to već biva, pohlepa za novcem odvodi čoveka korak dalje, te Dominik usađuje i razvija ideju zasnovanu na destrukciji ličnosti u podsvesti jednog milijardera. Upravo taj segment filma možemo shvatiti kao problem koji Nolan obrađuje na filmskom platnu, kao vid psihološke represivne manipulacije, što nas polako ali sigurno dovodi do Maklaunove teorije manipulacije indoktrinacijom koja predstavlja najčešći vid usađivanja novih ideja i stavova današnjice.

Nakon smrti žene koju je voleo, Dominikova podsvest neprestano pokušava da ga uvuče u svet ljubavi u kome je sve bezbrižno i obavijeno mrežom najlepših uspomena, ali i krajnje opasno jer ga sve duže drži van okvira prave realnosti. Upravo u tim trenucima možemo uočiti fragmente lažne realnosti koji ga okupiraju do te mere da postaje opsednut prošlošću koje ne može da se oslobodi.

Tokom čitavog filma možemo uočiti umnu borbu koja oscilira do najmračnijih delova uma, zasnovanom na snažnim emocijama i opstanku u svetu koji pojedinac prepoznaje kao stvarnost, a čija se primamljivost ogleda u hiperrealnom svetu infinitiva koji predstavlja najsavršeniju projekciju podsvesti. Stoga, efekat simulacije možemo posmatrati kao fenomen subverzivnog uticaja jer u svojoj biti pruža nešto što je doslovno nestvarno (nerealno) i time anestezira um koji gubi svoju autonomnost i potrebu da se usprotivi bilo kakvoj vrsti manipulacije; u skladu sa čime etika i racionalnost gube na značaju i svrsi koju su do tada imale, a ljudi bivaju prinuđeni da se povinuju diktaturi i sistemu koji im se nameće.

Kada vid sajber-manipulacije postane legitiman i krajnje uobičajen fenomen, kao što su nam Nolan, Got (Andrew Goth), braća Vačovski (The Wachowski Brothers) i mnogi drugi režeseri predstavili u svojim filmskim ostvarenjima, čovečanstvo čeka doba umne i vrlo verovatno – fizičke utopije koju možemo izbeći aktivizmom i agitacijom fundamentalnih vrednosti koje stoje u rame sa samoaktualizacijom i borbom za slobodu i prava pojedinca.

Za P.U.L.S.E Aleksandra Lukić

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.