Tr1na3st razloga

stop Ne možeš zaustaviti budućnost.
rewind Ne možeš se vratiti u prošlost.
play Jedini način da otkriješ tajnu je… da pristaneš na igru.

Trinaest razloga je tinejdžerski roman autora Džeja Ašera objavljen 2007. godine. Po ovoj knjizi je 2017. počela da se snima i istoimena serija (na početnoj špici stilizovana kao TH1RTEEN R3ASONS WHY). Iako su i knjigu i seriju pratile brojne kontroverze, knjiga je brzo postala bestseler, a i serija je postala veoma popularna, te je uticala na još bolju prodaju knjige. 

O čemu se zapravo radi? Ovo je jedna od onih priča u kojima “glavni lik umre na samom početku” – tačnije, jedan od glavnih likova. Naime, tinejdžerka Hana Bejker je izvršila samoubistvo i ostavila kasete na kojima govori o trinaest razloga zbog kojih se odlučila na takav korak. Ako se nečije ime nađe na kasetama – ta osoba je jedan od razloga. Priču u knjizi pratimo iz Haninog ugla – kroz ono što “čujemo” sa kaseta, i iz ugla Kleja Džensena – koji je jedan od trinaestoro ljudi čije se ime pominje na kasetama.

Zdravo, momci i devojke. Ovde Hana Bejker. Uživo i u stereo tehnici.

Neće biti ponovljenih nastupa. Neće biti bisa. A ovog puta, apsolutno ne ispunjavamo zahteve.

Nadam se da ste spremni, zato što ću vam ispričati priču svog života. Tačnije, zašto se moj život okončao. A ako slušate ove snimke, vi ste jedan od razloga za to.

U seriji je, pak, priča dosta opširnija – iako je radnja u velikoj meri i ovde fokusirana na Hanu i Kleja, i ostali likovi koji se pominju imaju neku svoju priču, dato im je više prostora, pa vidimo i njihove motive i probleme sa kojima se oni susreću. U seriji nisu izbacivani važni delovi iz knjige, nego je, naprotiv, radnja proširena, pa čak i izmene u odnosu na izvorni material su u službi priče. Tako, na primer, u knjizi Klej presluša Hanine kasete za samo jednu noć; u seriji ih, pak, sluša čitave dve nedelje. Iako je nekima ovakva odluka zasmetala (neki su se čak i šalili kako su brže pogledali prvu sezonu nego što je Klej preslušao kasete), upravo zbog “odugovlačenja” u seriji dobili smo bolji uvid u njegove emotivne reakcije, a možemo da vidimo i kako teče svakodnevni život u školi i gradu nakon Haninog samoubistva (što bi verovatno na ekranu delvalo drugačije da su se autori serije u potpunosti držali radnje iz knjige).

U seriju su takođe ubačeni još neki likovi ili je likovima koji se u knjizi malo ili uzgred pominju dato više prostora. Tako se recimo Hanini roditelji u knjizi samo pominju, dok u seriji vidimo njihove reakcije na sve što se događa; takođe, jedan od važnijih likova u seriji je i Skaj Miler, o kojoj u knjizi možemo da pročitamo samo da “je oduvek bila lepa, ali se ponaša kao da na to nikada u životu nije pomislila. Svakog dana se oblači u bezbojnu, bezobličnu odeću” i kako “jednog dana, odjednom više nije htela ničemu da pripada”. Knjiga se završava tako što (ovo je sad mali spojler) joj Klej prilazi na hodniku i započinje razgovor, pošto sa svim znanjem koje sad ima zaključi da je možda i ona suicidalna. U seriji možemo (bar u prvoj i drugoj sezoni) da vidimo i njenu priču.

S obzirom na mnoštvo likova koji se pojavljuju, serija se kroz njihove priče dotiče još nekih ne tako prijatnih tema: pored samoubistva mlade osobe, serija se bavi i problemima kao što je zavisnost od droge, seksualno zlostavljanje, nasilje u školi, loši odnosi u porodici, mentalno zdravlje, tinejdžerska trudnoća i abortus, socijalne razlike, autovanje gej tinejdžera i predrasude sa kojima se susreću, rasizam koji je itekako prisutan iako živimo u 21. veku… Takođe, kada vidimo kroz šta prolaze ostali ljudi koji se pominju na kasetama – možemo da na neki način razumemo i njihove postupke, čak i one koji su u suštini za osudu. Iako ne možemo uvek da ih opravdamo možemo da razumemo koji je tok misli ili sled događaja doveo do nekog postupka.

Kako je ova serija postala toliko popularna kod mladih, kada posle gledanja samo jedne epizode ne biste poželeli da bilo kom od likova “budete u koži”? Ili, pošto se već bavi ne tako prijatnim temama o kojima treba pričati, zbog čega su roditelji i pojedini psiholozi toliko skeptični, te smatraju da je ovakva serija, a i sama knjiga po kojoj je snimljena – opasna?

Činjenica je da su mnogi Trinaest razloga doživeli kao priču koja “glorifikuje samoubistvo”, posebno što u seriji postoji eksplicitna scena Haninog samoubistva (koja je kasnije cenzurisana, upravo zbog kritika); ali moguće je da je zapravo u pitanju poruka koju su mnogi pogrešno shvatili – u toj sceni nema ničega lepog, ni romantičnog. Takođe, kroz celu seriju možemo da ispratimo i posledice koje trpe njeni roditelji i bliski prijatelji. Mnogi su se brinuli i da mladi gledajući seriju ne “dobiju ideje” kako da povrede sebe, ali činjenica je da u mnogim drugim, manje ozbiljnim serijama i filmovima takođe postoje scene koje mogu da “daju ideje” ako se pogrešno shvate. Mnogi ljudi smatraju da će razgovor o bilo čemu opasnom kod tinejdžera izazvati želju da to probaju, pa tako postoje roditelji koji ne žele da razgovaraju na primer o seksu ili drogi, jer misle da će njihovu decu sam razgovor o tome navesti na rizično ponašanje. Istom logikom se mnogi vode i kada je u pitanju priča o samoubistvu – iako sam razgovor o samoubistvu najčešće kod mladih ne izaziva želju za tim. Ipak, zabrinjavajuće je da je samoubistvo jedan od vodećih uzroka smrti mladih osoba između 10. i 24. godine, tako da definitivno nije tema koju treba izbegavati.

Čitajući knjigu i gledajući seriju, ne možemo a da se ne zapitamo: da li je bilo koji od ovih trinaest razloga dovoljno jak da osoba odluči da okonča život – koji je, zapravo, tek počeo? Ipak, mladi čitalac ili gledalac može da kroz ovu priču shvati – ljudi su različiti, temperamenti su im različiti, neko će bezazlenu šalu doživeti baš tako – kao nešto bezazleno i nebitno, a neko će je shvatiti lično; ono što je za nekoga sitnica, njegovom prijatelju može da izgleda kao smak sveta. Različiti ljudi vide iste situacije na različit način, a samim tim različito doživljavaju i njihove posledice. Već kroz prvih nekoliko kaseta možemo da shvatimo da je Hana bila žrtva vršnjačkog nasilja, koje se razvilo iz sasvim banalnog trača. Ona postepeno od osobe koja je popularna i prihvaćena u društvu postaje sve više izolovana, sve više gubi kontrolu nad svojim životom i ima utisak da su svi protiv nje, te ne vidi drugi izlaz osim samoubistva.

Džej Ašer, autor knjige, je u jednom intervjuu rekao da je prvobitno plan bio da Hana preživi, ali da je shvatio da u životu najčešće nemamo priliku za drugu šansu i da kada mlada osoba sebi oduzme život nema nazad, kako za nju, tako i za one koji nisu uspeli da joj pomognu. Ipak, u seriji imamo jednu scenu koja je mnogima promkla, ali je takođe veoma sugestivna: na snimcima sa suđenja na kraju prve sezone vidimo datum snimanja u uglu – 10. novembar 2017. Sve to možda ne bi upadalo u oči da epizoda nije emitovana u martu 2017! U pitanju je sitan detalj koji može da gledaocu da sugeriše da može na vreme da potraži pomoć, ili pomogne nekome pre nego što bude kasno, pa čak i ostavlja mogućnost da bi Hanina priča mogla da se završi drugačije – bar ako se gleda iz perspektive osobe koja je epizodu gledala samo kao mogući sled događaja, jer u martu gleda događaje iz novembra – samo ako se njen problem na vreme prepozna. Iako su mnogi brinuli o “idejama” koje bi mladi gledajući seriju mogli dobiti, mnogi su rekli da su upravo zahvaljujući ovoj seriji počeli više da brinu o tome kako se ophode prema drugima.  Takođe, mnoge je ova priča ohrabrila i da o svojim problemima razgovaraju i potraže pomoć – od roditelja, psihologa, prijatelja…

Zanimljivo je da je i za svaku epizodu muzika pažljivo odabrana – svaka pesma koju u pozadini čujemo ima nekakvu simboliku. Glumac Dilan Minet (koji u seriji tumači lik Kleja Džensena) se pored glume bavi i muzikom, tako da je dosta uticao na izbor muzike u seriji kako bi se stvorila odgovarajuća atmosfera. Na primer, prva epizoda prve sezone se završava pesmom Love Will Tear Us Apart grupe Joy Division. Pevač ove grupe, Ian Kertis (Ian Kevin Curtis), borio se sa depresijom i ubio se 1980. godine. Nakon njegove smrti je objavljena pesma Atmosphere, koja se takođe može čuti u seriji. U prvoj epizodi druge sezone se pak može čuti pesma Love Vigilantes grupe New Order. New Order su formirali ostali članovi grupe Joy Division nakon Kertisove smrti, tako da su mnogi gledaoci i ovde videli simboliku – novo “poglavlje” u priči.

Mlađi gledaoci su mogli da prepoznaju i pesme Bili Ajliš, koja je takođe otvoreno priznala da se bori sa depresijom i Turetovim sindromom. Takođe, u nekim epizodama se mogu čuti pesme Selene Gomez, koja je trebala da se pojavi u filmu Trinaest razloga u ulozi Hane Bejker. Film nikada nije snimljen, ali kada je Netflix kupio prava na seriju, Selena je radila na adaptaciji, ali “iza kamere”, kao izvršni producent serije, dok smo kao Hanu gledali mladu australijsku glumicu Ketrin Langford.

U seriji nekoliko likova ima tetovaže – Skaj, Toni, Džastin, Brajs… Mnogi gledaoci su se pitali da li su prave tetovaže u pitanju, a neki su čak postavljali i pitanje odakle maloletnim osobama novac za tetoviranje (jer ako ga ne zarađuju, morali bi da ga traže od roditelja), kao i da li je to uopšte legalno. No, taj deo priče nije toliko bitan, koliko cela priča oko takozvane Semicolon (tačka i zarez) tetovaže. U seriji s vremena na vreme ima i smešnih scena – scena u kojoj Klej odlazi da istetovira tačku i zarez je jedna od duhovitih, jer pošto ne može da izdrži bol ostane samo sa tačkom na ruci – ali da li znate koja je simbolika ovakve tetovaže?

Projekat Semicolon je osnovan 2013. godine i zamišljen je tako da predstavlja podršku onima koji se bore sa depresijom, samopovređivanjem ili koji su pokušali samoubistvo. Mnogi ljudi koji su se u životu susreli sa samoubistvom – u krugu bliskih ljudi ili su i sami pokušali da oduzmu sebi život, tetoviraju tačku i zarez, kako bi ih konstantno podsećao na to da je život borba, ali da je pravi izbor da ga nastave. Ovaj znak interpunkcije predstavlja rečenicu koju je autor mogao da završi, ali je izabrao da to ne učini; autor si ti, a rečenica je tvoj život. Mnogi ljudi koji su radili na seriji Trinaest razloga su, kao “uspomenu” sa snimanja, poneli upravo ovakvu tetovažu.

Na početku svake sezone, postoji scena u kojoj glavni glumci upozore publiku kojim se temama serija bavi, te da bi mogla biti neprikladna za neke gledaoce – mlađe tinejdžere ili ljude koji se zaista bore sa ovakvim problemima. Takođe, napravljen je i edukativni sajt, 13reasonswhy.info Na sajtu se mogu naći informacije o SOS linijama i organizacijama i servisima koje pružaju pomoć, kao i padajući meni na kome se može izabrati zemlja iz koje posetilac dolazi. Na listi zemalja za sada nema Srbije, a od zemalja iz regiona tu su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Slovenija. Kada se izabere zemlja, pojavljuje se sadržaj na jeziku te zemlje i relevantni sajtovi i brojevi telefona. Na dnu stranice je video materijal koji su snimali glumci iz serije, u kome govore o temama koje su obrađene u seriji: kako prepoznati depresiju, kako postupati sa prijateljem koji koristi drogu, kako postupiti ako neko donese oružje u školu, kako razgovarati sa tinejdžerima…

Znaci koji upozoravaju na samoubistvo:

-depresija

-iznenadne promene raspoloženja

-pretnje samoubistvom

-bilo koji značajan lični gubitak – raskid veze, smrt u porodici…

-agresivnost, buntovništvo, neposlušnost…

-poklanjanje dragocenih stvari

-samodestruktivno ponašanje

Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida 011 7777 000

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

0 0 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments