„Трагачи” – Џон Форд

Један од најпопуларнијих вестерна свих времена, „Трагачи” са Џоном Вејном у главној улози, заснован је на истинитој причу коју је редитељ Џон Форд Џон преточио у покретне слике и ремек дело америчког филма.

У недавно објављеној књизи „Трагачи: како је настала америчка легенда”, Глен Франкел (некадашњи репортер „Вашингтон поста” и добитник Пулицерове награде) пише да је комбинована чувена истинита прича о отмици деветогодишње Синтије Ен Паркер у руралном Тексасу 1863. са „легендом” – причом из филма из 1956.

У „Трагачима”, чија је радња смештена у 1868, Вејн је тумачио лик Итана Едвардса, ветерана грађанског рата чија је братаница отета у нападу Команча, који креће у петогодишњу потрагу за њом гоњен жељом за осветом, тугом и мржњом према Индијанцима.

Како пише критичар листа „Ентертејнмент викли” Крис Нешавејт, испоставља се да је истина фасцинантнија али и тужнија од мита.

„Иако већина читалаца већ зна понешто о дешавањима иза кулиса, пре свега о Фордовој репутацији пијанца-тиранина и мукотрпном снимању у Долини споменика, Франкелов извештај о отмици Паркерове и потрази за њом, пружа узнемирујући и изузетно потресан увид у чувену причу са великог платна”, пише „Ентертејнмент викли”.

Када је Паркерова коначно нађена, она више није била девојчица које се њена породица сећала и коју је желела поново да види. Она је била права Команчи, жена ратника и мајка троје деце.

Њен повратак у друштво којем припада и тужан остатак живота различити су од краја из Фордовог филма где се девојка Деби (играла ју је Натали Вуд) враћа у окриље оних који је воле, док Вејнов Итан Едвардс гледа са стране. Зато не треба да чуди, пише критичар Нешавејт, што се Форд, редитељ класика „Поштанске кочије” и „Човека који је убио Либерти Валанса”, иначе мачомен нежног срца, одлучио за легенду уместо за чињенице.

После премијере, критичари су били једногласни у оцени да су „Трагачи” одличан филм. Хвалили су Фордово редитељско умеће, односе међу ликовима, а критиковали дијалоге и хумор.

Истицали су и квалитет елипсе, јер филм почиње сценом са вратима куће која су отворена према прерији (мотив пролаза између два света – дивљине и цивилизације), а завршава се сценом у којој је главни јунак сликан кроз врата куће која се затварају, чиме се истиче његова изолација од света.

Теоретичари су писали да су „Трагачи” важни за даљи развој кинематографије, што се показало тачним, јер је филм упамћен по начину на који је утицао на друге редитеље. А Џон Вејн се после премијере шалио да му је улога у овом филму једна од најдражих, што је понављао и касније, током каријере.

„Трагачи” се данас изучавају на филмским академијама у свету као један од најбољих вестерна свих времена.