Treasures of Heaven – The British Museum – Ova velika izložba prikazuje po prvi put neke od najvrednijih relikvija Srednjeg veka. Prikazano je preko 150 predmeta, sakupljenih iz više od 40 institucija, uključujući Vatikan, muzeje iz Evrope i SAD-a kao i najeminetniji eksponati iz sopstvene kolekcije Britanskog muzeja.

Kardinal Besarion i relikvija – Đentile Belini

Đentile Belini je koristio klasičnu trodimenzionalnu umetnost italijanske Renesanse da bi dočarao apstraktni stil vizantijskog umetničkog dela, u spomen jednog od velikih dana Venecije, kada je kardinal Besarion doneo mošti sa Istoka, posle pada Vizantije. Venecija je imala dugu tradicijuprikupljanja relikvija sa prostora celog Mediterana u cilju da ojača magiju i ugled svojih crkava.

Bista Svetog Bodima

Mošti su duhovna vrednost srednjevekovne Evrope, nešto što fizički povezuje vernike sa hrišćanskim mučenicima i svetiteljima pa i sa Hristosom. Posedovanje takvih relikvija znatno uvećava vrednost crkvi i opatija i privlači hodočasnike iz daleka. Raskoš ove zapanjujuće biste sveca, simbolizuje trenutak kada se svi u katedrali uzdižu za proslavu delova Svetoga tela i kostiju sveca.

Bista saputnika Svete Ursule

Nisu sve grobnice spektaki od zlata i dragulja. Ovaj fino izrezbareni i delikatno naslikani portret moguće je da prikazuje nekog od saputnika Svete Ursule koji su masovno mučeni u doba hodočašća Rimu. U prikazivanju saputnika Svete Ursule kao žive osobe umesto kao pozlaćenog sveca, ova skulptura poziva više na ličan i intiman odnos sa moštima.

Skulptura Čoveka skrhanog bolom

Srednjevekovna umetnost je počela sa prikazivanjem Hristosa kao udaljenog i distanciranog Boga, da bi, zatim, naglo počela da naglašava njegovu ljudsku inkarnaciju i prikazuje njegove zemaljske patnje i muke. Ovaj rad je raskošan ali i saosećajan i koristi plemenite metale da prikaže slomljenog čoveka. To pokazuje novu dubinu osećanja koja narasta unutar katedrala.

Relikvija ruke Svetog Đorđa

Republika Venecija je prednjačila u krađi moštiju, a neki od najozloglašenijih incidenata desili su se u toku Četvrtog krstaškog rata, kada je Vizantija ostala bez nekih od svojih svetinja i najcenjenijih relikvija. Venecija je time zgrtala boatstva a u opsedanju Vizantije prednjačio je Dužd Dandolo. Za relikviju ruke Svetog Đorđa rečeno je da se balago “vraća” da podupre uspon venecijanske republike.

Relikvijarni privezak

U Kanteberijskim bajkama Džefrija Čosera, kult relikvija je ismejan. Cinični oprostitelj je prodavao relikvije ne za dobrobit Crkve nego zarad sebe. Ovaj privezak osvetljava svet u kojem je jedan od načina da se postigne spasenje, nošenje relikvije na sebi kao zaštitne vradžbine.

Kutija od slonovače

Isklesana slonovača – koja je poticala od kljova slonova i morževa – dala je svoj doprinos u prikazivanju bogastva srednjevekovne Crkve, zajedno sa zlatom i srebrom, kristalima kamenja, obojenim mermerom i vitražima. Duh je proizilazio iz mnoštva čulnih lepota.

Žitije Svetog Katberta

Posthumne avanture Svetog Katberta divno ilustruju moć koje su mošti imale u Srednjem veku. Katbert je bio poštovani vođe monaške zajednice u Lindisfarmu, a tvrsilo se da je njegovo telo posle smrti ostalo neraspadnuto. Kada su Vikenzi napali Lindisfarm, monasi su uspeli da pobegnu sa moštima Svetog Katberta i taj beg se završio u Durhamu – gde je, u čast njegovih zemnih ostataka, podignuta jedna od najvećih evropskih katedrala.

Ubistvo Beketa

Slava kasne engleske srednjevekovne umetnosti zasnivala se i na umetnosti obrade alabastera. Ovaj zanat je cvetao u Midlendu, gde su umetnici otelotvorili moćne slike popularnih verskih predanja koje bi se , zatim, raznosile po celoj Evropi….primere toga mogu se videti U Ferari – Italija. Reformacija je zadržala mnogo toga od ovog gotske umetnosti obrade alabastera.

Ikona Čoveka skrhanog bolom

U složenoj prirodi ovog objekta može se videti duga istorija verovanja. Za slika u centru, optočenu hiljadama komadića dragog kamenja, veruje se da čini čuda, od kada je donešena iz Vizantije u Rim u 14. veku. Tamo je dobila novo drveno kućište a tokom dugog vremena srednjevekovne patine prerasla je u ovaj barokni objekat kakav možemo videti danas, osveštan vremenom i verovanjem.

Izložba je otvorena 23. juna u Londonu i trajaće do 9.oktobra 2011. godine.

Oficijelni sajt izložbe

Exhibition Reviews

za P.U.L.S.E pripremio  Boban Savković

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  Istorija, Religija, Umetnost