Trenutak lažnog

Ulogujte se / Kreirajte profil

Trenutak lažnog

.

Become a Patron!

.

[wpedon id=”90510″ align=”center”]

„U potpuno izokrenutom svetu, istinito je trenutak lažnog.”

Gi Debor

Postajem prilično zaboravan. Mislim da sam na dobrom putu da postanem  slep, potom gluv, i, na kraju, beo. To jest, konačno slobodan. Što i vama takođe od sveg srca želim.

U svetu u kojem ono što jeste, nije…tama se predstavlja kao svetlost, oličenje svetlih ideala…Čista svetlost, naročito u stanju zaljubljnosti, opet, ne može da vidi tamu (svuda u njenom predivnom vrtu  cveće miriše u svim bojama, a leptirići, takođe u svim bojama, lepršaju veselo od cveta do cveta) ne može da vidi kako mnoge biljne i životnjske vrste ubrzano izumiru da  bi na njemu nastao zabetonirani virtuelni grad; možda život tehno vrste u nastajanju.

Svet je raznolikiji i raznobojniji nego ikada, ali su izbori nametnuti tehnikama manipulacije stvarnih ljudskih potreba u one poželjnije, isplativije; čoveka uobličavaju okolnosti, ma kakve da su; svako  novorođenče je potencijal za fašistu ili revolucionara, sveca ili podanika, temeljne vrednosti konstituišu oni koji su u posedu (medijske) moći; biznismeni koji se predstavljaju kao političari – pastiri svog malog velikog stada – moći u obličju monetarnih jedinica; s njom u rukama, obično malčice otetom i krvavom, u mogućnosti smo da kupimo sve; pojedince kao i čitave narode; posebno ideju boljeg, progresivnjeg, onog večno zamenljivog; evolucija od (mitskog) zlatnog doba čovečanstva do poslednjeg- močvarnog (kali juga doba), od strane onih koji proizvode stvarnost, nazvana je istorijom progresa; prošlost, identitet onih nedovoljno razvijenih, postaje resurs za eksploataciju.

Umesto konja – voz; umesto proplanka – parkiralište; umesto crvenokožaca – belokožci; umesto luka i strele – topovi i dinamit; umesto bogova koji su reke, planine, šume, životinje…jedan monoteistički bog; umesto knjige u obliku čitavog sveta, jedna knjiga (stari i novi zavet) koja je zapravo nemušto sećanje na primarnu knjigu koja je sve ili svet ili svemir; na mesto blaga, koje je bila neka relikvija ili znanje-zlato, srebro, dijamant, novac; umesto zagledanosti u zvezde i zvezdane sisteme, i pokušaja njihovog tumačenja i dijaloga sa njima – zvezde se preinačiše u ljudske stvorove, glumce, pevače, sportiste, TV voditelje, državnike…na mesto umetnika – grafički dizajner ili strip najamnik ili…; na mesto učitelja, koji vas uvodi u tajnu života – nastavnik  ili profesor; na mesto mudraca ili šamana – došao je car, kralj, predsednik; na mesto očiju, kao neophodnosti viđenja – došao je kompjuter, koji lako i brzo postaje integralni deo nas, s krajnjom namerom da postane supstitucuja za nas; umesto zagledanosti u celinu – nastupilo je vreme stručnih znanja. Spisak primera izokrenutog sveta je beskonačan – parodija potage za istinom. Prikazi pakla, užasa, od nekog doba deluju uvek ubedljivije od raja. Kapitalizam je, savim cinično rečeno, najmanje represivan sistem. Filosofija, ezoterija, umetnost kao da jedine polažu izvesno pravo na razumevanje celine.

Ako je neki svemoćni, mudri, dobri bog volšebnim putevima stvorio ovaj svet, mi smo, zasigurno, sve dalje od njega, sve bliže svetu bez njegovog učešća; čovek postaje sve zavisniji od tvorevina svog uma, proizvodeći mašine, tehniku i tehnologiju, koja mu pomaže da brže premosti neku razdaljinu, udobnije – on juri kroz predale koji kao da još nisu dodirnuti ljudskom rukom, i divi se prošlosti koju ubrzano ostavlja za sobom, prema nekoj ne/pisanoj prirodi stvari; izumevanje izuma, naročito tokom XVIII,XIX-og veka, ustanovljavaju vreme  potpune usmerenosti na budućnost; kultura, čije srce je umetnost, postaje virtuelni muzej, sličan ekskurziji  ili izletu u večnost.

Gotovo svakog dana prolazim pored izloga krcatom dobro osvetljenom robom i tehnikom,za koju pouzdano ne mogu da kažem čemu zapravo služe; začudo, nema još reklame (koja je uvek istaknuta na vidno mesto) i koja krupnim slovima glasi: ZAMENITE SVOJA NESAVRŠENA PROLAZNA TELA, SAVRŠENIM, UNEDOGLED ZAMENLJIVIM! Ali vidim je napisanu u skoroj budućnosti – budućnosti izokrenutih vrednosti. Koja se već danas odvija. Odavno ne čitam naučno fantastične priče, ne ostavljaju na mene utisak, ne samo literarne neubedljivosti. Borhes bi za književno delo koje mu nije dovoljno ubedljivo rekao da je nestvarno.

Ali koga bi to danas, u vremenu utemeljivanja izokrenutih vrednosti, uistinu trebalo da zanima?

Neki među njima pišu, konstruišu ogledala, malčice zamućena i polupana često, na ekranima naših još nedovoljno usavršenih, sve pametnijih, kompjutera. Čitanje štampanih izdanja postaje povratak u, ponekad, daleku prošlost. U mnogo sporija i manje nestvarna vremena. Ona za koja se zalagao i Johan Wolfgang Gete,na primer.

Ona za koja se zalažem i ja.

Obrnute vrednosti su vrlo sofisticiran teret – okupiraju nas našim nekritički usvojenim i nametnutim identitetom, suviše lepljivim.

Već odavno ne koristim pametni telefon, sutra ću konačno kupiti pisaću mašinu, koju ću kasnije zameniti papirom i olovkom, nešto kasnije kupiću kućicu u šumi, kamin ću zagrejati stvarnom toplotom, izvor vode biće sigurno tu negde…još kasnije…ne mogu da se setim, postajem zaboravan.

Mislim da je to dobro, ne samo za mene već i za  ono što se još čovek i život zove.

Za trenutak lažnog.

Za P.U.L.S.E napisao, nacrtao i obojio: Đorđe Milović

Donacije

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.