„Evo te, puziš kroz dane, izgladneli genije“ Džon Fante
Priznajem da sam tek u drugoj polovini Fanteovog romana „Upitaj prah“, kada je autor pomenuo Hitlera i mogućnost rata u Evropi, sa iznenađenjem shvatio da ne čitam neki savremeni roman o nurozama i otuđenosti današnjeg čoveka, pisan onim neposrednim jezikom u prvom licu, kakvi su sada toliko česti, nego mnogo starije delo iz međuratnog perioda XX veka. Toliko stil i duh romana deluju sveže, da bi čitalac lako mogao da pomisli da se radi o nekom novopečenom autoru koji tek ulazi u modu, ili bar o nekom piscu iz bit-hipi generacije Bukovskog, Ginsberga ili Keruaka.
Roman pripoveda o mladiću (Arturo Bandini – dobrim delom Fanteov autobiografski portret) koji želi da postane pisac, stanuje po jeftinim hotelima Los Anđelesa, vuče se po sumnjivim lokalima, uglavnom je bez novca, gladuje i živi od pomoći roditelja (majke). Povremeno dobija napade besa ili očaja iskazujući znake neprilagođenog ponašanja tipičnog za neuroze. Bandini ipak uporno šalje svoje tekstove književnim izdavačima i nada se uspehu.
„Tako ti misliš, jer si rođen u bedi, sin bednog paora, zbog bede si i pobegao iz svog Kolorada, zbog bede bazaš kloakama Los Anđelesa, sve u nadi da napišeš knjigu i obogatiš se…Ti si kukavica Bandini, izdajica svoje duše, slabašan lažov pred tvojim uplakanim Hristom“.
Bandini se zaljubljuje u Meksikanku Kamilu – sa kojom održava haotičnu vezu prožetu naletima različitih emocija, od privlačnosti, do odbojnosti, od prezira do samilosti i empatije. Kamila je „luda kao struja“, drogira se, zaljubljena je u muzičara-čudaka koji je odbacuje, da bi postepeno utonula u kliničko ludilo iz kog je ne mogu izvući ni svi Bandinijevi pokušaji da joj pomogne.
„Ali svejedno sam pamtio crne gvozdove njene kose, divlju dubinu njenih očiju, treperenje u stomaku prvih dana kada sam je upoznao“.
Posebno je zanimljiv pikaz Bandinijeve ambicije i opsesije da postane veliki pisac. On se naime ozbiljno i u životu i ne bavi ničim drugim osim traženja motiva za pisanje. Bandini je ubeđen u svoj talenat koji na kraju biva potvrđen od strane jednog izdavača koji prihvata da objavi njegove tekstove.
„Stao sam još jednom pred ogledalo i izazovno zatresao pesnicom. Evo me ljudi. Pogledajte velikog pisca. Zapazite moje oči. Oči velikog pisca. Zapazite moju vilicu. Vilicu velikog pisca. Ljudi pogledajte ove ruke. Ruke koje su stvorile Kučence se smejalo i Davno izgubljena brda“.
Uz prikaze slika starog Los Anđelosa i života gradskih marginalaca, ovo je priča o životnim zgodama čoveka koji nije „ni pisac ni ljubavnik“ a koji kroz muke i nevolje donekle postaje i jedno i drugo. Fanteov stil je zasnovan na iskrenosti i neposrednosti iskaza autora koji – na tragu Hamsuna i Dostojevskog (on je ipak daleko od toga da ih po literarnoj snazi dostiže) – stvara oporu priču u kojoj se prepliću estetika svakodnevnice (grad, priroda, ljudi) i prikazi treperenja ljudske duše izgubljene u lavirintima sveta koji ne razume.
„Ali gde su sve one reči i gde su sve one bludne radnje koje sam poneo? I gde su sve one maštarije i gde je moja želja, i šta se desilo s mojom hrabrošću, i zašto samo sedim i smejem se tako glasno stvarima koje me ne zabavljaju? Ne daj se Bandini – pronađi želju svog srca, pokaži svoju strast onako kako se govori u knjigama“.
Fante je primer „ponovo pronađenog“ autora, slično Stendalovim delima vek ranije. Kao i njegov nešto stariji savremenik Fokner, Džon Fante je pisao scenarije za holivudske filmove. Ali Fokner je istovremeno bio i veliko literarno ime, dok za Fanteove romane nisu čuli ni profesori literature. Neprilagođen i nezadovoljan životom, trošio je novac na kocku i opijanje, dok je usput, uz scenarije, pisao „pravu literaturu“ koja se bedno prodavala ili nije imala izdavača. Fante je ponovo otkriven tek pred kraj života, zahvaljujući retkom ali uticajnom obožavaocu koji se zvao – Čarls Bukovski. „Fante je moj Bog“ napisao je Bukovski, opisujući kako je slučajno nabasao na Fanteov roman u antikvarnici. Činilo mu se da je „pronašao grumen zlata u gomili smeća“.
„Upitaj prah“ će biti ponovo objavljen tek 40 godina nakon prvog izdanja. Posle velikog uspeha, uslediće posthumna izdanja i ostalih Fanteovih dela. Nova generacija čitalaca je pronašla svog kultnog pisca.
Džon Fante – Roman “Upitaj prah” napisao/la Duško Lopandić dana
Pregled tekstova autora – Duško Lopandić →