Mark Tven iliti Samjuel Lenghorn Klemens bio je (i dalje jeste) romanopisac, humorista, satiričar i komentator vremena. Ne znam kako se “kotira” sada u mlađoj populaciji, ali tokom mog detinjstva njegove priče su bile veoma žive, i knjiški i filmski.

Životnost njegovih likova i situacija u kojima su se nalazili bojila je moj život. Mark Tven je pripovedač koji oplemenjuje svoje čitaoce, čak i kroz satiru, jer je “ispod” nje uvek dobroćudnost i dobrobitnost.

Nisam u pitanju samo ja, Mark Tven je, kroz svoja dela, uticao duboko na mnoge, podstičući ih na preispitivanje društvenih normi, ličnih vrednosti i osećaja slobode. Ne sumnjam da je mnogima promenio tok života.

Jedan od njih je bio, ni manje ni više, nego Nikola Tesla koji je pre dolaska u SAD bio teško bolestan, toliko da su lekari mislili da neće preživeti. Mladi Tesla je tada pročitao sve Tvenove knjige koje je imao i našao i – ozdravio! Tvenova dela je smatrao glavnim uzrokom sopstvenog isceljenja. Kada su se kasnije upoznali u Njujorku, postali su najbolji prijatelji. Kada je Nikola Tvenu ispričao o svom čudesnom isceljenju, Tven je zaplakao.

Dela Marka Tvena su duboko uticala na percepciju i razumevanje američkog identiteta i istorije. On je govorio istinu: nije bežao od opisivanja hipokrizije i složenosti društvenih struktura. Njegova storija o Haku Finu je priča o konfliktu moralnog poretka društva i moralnog unutrašnjeg glasa malog Haklberija. On pomaže odbeglom robu Džimu iako su ga prethodno naučili da zbog toga može otići u pakao.

Stvorio je Mark jedinstveni američki glas u književnosti, koristeći dijalekte, svakodnevni govor Juga i opisujući lokalne običaje, kao i pojednostavljujući književni izraz. Doneo je svesnu odluku da će imati otklon od komplikovanog pompeznog i elitističkog viktorijanskog načina pripovedanja. Bio je prvi američki pisac koji je svesno ignorisao evropsku literarnu tradiciju. Tako je uticao na sledeću generaciju pisaca, među kojima je i Ernest Hemingvej koji je rekao:

„Sva moderna američka književnost potiče od jedne knjige Marka Tvena, i to Pustolovina Haklberija Fina.“

Tvenov satirični pristup pisanju je inspirisao kritičko mišljenje kod svih koji su se sa njegovim delima sreli, u isto vreme otkrivajući nepravilnosti u svim socijalnim strukturama. Najvažnija uloga mu je bila realno i humano opisivanje Afroamerikanaca i svih ostalih tada siromašnih slojeva društva.

Tvenova dela su puna životnih lekcija. Jedna od najvažnijih je da su najvažniji dani u svačijem životu dan rođenja i dan kada čovek otkrije zašto je rođen.

Šaljivo-ozbiljan pisac je napisao i da je tajna uspeha u nalaženju snage da se sa nečim otpočne, naglašavajući važnost prvog koraka i objašnjavajući da hrabrost nije odsustvo straha već otpor tom osećanju i ovladavanje istim.

Tven je mnogo uticao i na popuštanje predrasuda, prepuštanje životu, naučivši ljude da se humorom bore protiv apsurda i apatije.

Barak Obama je, u otvorenom pismu bibliotekama, naveo Tvena kao jednog od ključnih pisaca koji su ga naučili suštini karaktera Amerike.

Dakle, možemo reći da je Mark Tven menjao ljude koji su čitali njegove knjige, u najpozitivnijem mogućem smislu, te je bio i ostao svetionik smehotresnog pogleda na svet. Na taj način krug njegovog života nije prestao da svetli. Njegov krug nije ni obruč ni omča već podsticajna duga koja utiče na sve nas.

Tven bi se verovatno našalio i rekao da svojom kružnicom utiče trougaono. Zašto ne bismo prihvatili njegovu igru? Ako na svet gledamo kao na mnoštvo oblika kojima možemo da menjamo formu svojom voljom, smehom i nehajanjem, možemo i kvadrate pretvarati u trouglove i ludo se zabavljati u tom procesu, posmatrajući proces iz kruga!

Otac američkog humora nas je naučio da opažamo svet oko sebe i da ga menjamo. Kada to činimo sa njegovim imenom u mislima i na usnama, on će nam se “zasmešiti” sa stranica knjiga na kojima ga nismo očekivali u čistom, kristalnom sinhronicitetu!

Američki pesnik i urednik, Robert Andervud Džonson je Tvena opisao kao čoveka istine u vreme patetike. A znamo da istina jedina oslobađa čoveka svih sudbinskih i samoiniciranih okova.

Za P.U.L.S.E Ana Atanasković

  američka književnost, Ana Atanasković, Književnost, Mark Tven