Veverice – Divna Vuksanović

Zurila je u Vltavu. Skoro čitav sat. Jeka sa udaljenih zvonika presecala je ledeni vazduh. Nedaleko od Karlovog mosta, promrzlim građanima je deljeno kuvano vino, a ponekom bi se posrećio vrući perec, ili kifla s kobasicom. Novogodišnja atmosfera tutnjala je ulicama, zalazeći u svaku pivnicu i praznično okićeni restoran u kome su se služile kolenice, nadaleko poznati specijalitet baroknog grada. I dok su brodovi sporo odmicali ka horizontu u koji se ulivala beskrajna reka, odnoseći kutije sa soc-realističkim zdanjima i Dvoržakovim violinskim kvartetima, naokolo je pucketalo suvo granje. Uz sve to, dopirali su i zvuci kretanja bešumnih tramvaja, goneći misli krivudavim ulicama velegrada.

Bio je to jedan sasvim poseban spokoj, nastao u međuprostoru skulptura razmeštenih duž mosta i nekoliko vatrometa. Onaj prošlogodišnji je ostao u sećanju kao spektakularan, i bilo ga je teško nadmašiti. No, gradske vlasti su, i ovoga puta, bile spremne za izazov, prepune mostove, stepeništa i priobalje još tokom ranog popodneva, tako da su se službena lica, u dogovoru s dežurnim agenturama  i sanitetom, blagovremeno raspoređivala na različite punktove – posebno po okolnim brdima i saobraćajnim čvorištima – ne bi li preduhitrili samopovređivanje građana petardama, kao i prvojanuarske egzibicione skokove s mosta u reku.

• Što li su toliki ljudi skakali s ovog srećnog mosta – pitala se dok je posmatrala gužvu koja se formirala oko jednog kipa, koji je gomila turista-okupatora frenetično pokušavala da dodirne. Blicevi fotoaparata sevali su iznad mirne vode, odlazeći s pticama, nekuda, u visine…

• Poznato je da su radnici Škode, kao i mnogobrojni izvoznici mleka i mlečnih proizvoda, bili oduševljeni ulaskom Češke u Evropsku uniju; čemu onda toliko nezadovoljstvo i samoubilački skokovi – produbljivala je svoju zapitanost dok su šareni novogodišnji baloni iznenada, sa svih strana, pokuljali središnjim delom mosta.

U mislima se, izgleda, upravo bila obratila starom dobrom Švejku, tragajući za duhovitim odgovorom, koji se, bežeći od mirisa kobasica prema Hradčanima, po svemu sudeći, bejaše sklupčao ispod konstrukcije minijaturnog Ajfelovog tornja, vidljivog na susednom brdu. Svo to šarenilo, žamor i praznična histerija, uokviravalo je ovaj prelepi grad, proširujući njegovu zlatnu auru duž čitave Bohemije, pa i dalje.

Mrvila je kriške oblande s ukusom limuna, čiji se prah rasipao neposredno ispod mosta. S njegove desne strane, iz šipražja i rečnog mulja, izvirivala je silueta žene, koja je do pasa bila zagazila u vodu. Ili je njeno pojavljivanje predstavljalo samo prikazu s ružom – s ove daljine, teško je bilo proceniti. Već u sledećem trenutku, figura žene nestala je iz vidnog polja, dok su se koncentrični krugovi na vodi, ometani talasima, gubili u senkama brodova. Plovidba osunčanim delom Vltave, predstavljala je užitak za svakoga ko je bar jednom osetio duh reke.

Melodija harmonike uličnog svirača vratila je u stvarnost. Bilo je veoma hladno. Prsti na rukama su trnuli. Trebalo je obaviti kupovinu, popiti esspreso na zakrovljenoj terasi tržnog centra, i potom se hitro vratiti, preko mosta, do malenog iznajmljenog stana, koji su, po običaju za ovo doba godine, okupirali njeni dalji rođaci. Željni razgovora, nepresano su je pozivali mobilnim telefonom, kako bi proverili gde se to, i s kim, toliko zadržala. Neprijatno je bilo objašnjavati da je ostala na mostu očekujući da će se misteriozna  silueta  iznova pojaviti iz vode. Radije se locirala u second hand prodavnici na ćošku, rekavši da isprobava crvenu haljinu sa dubokim izrezom na leđima, koju je poželela da obuče za praznično slavlje i vatromet.

Rođaci iz Šleske behu pravi veseljaci; voleli su da izlaze po pijacama, prodavnicama s kineskom robom i jeftinijim restoranima, raspitujući se o cenama svega i svačega. To im je pričinjavalo iskričavu radost. Čim je otvorila vrata stana, zasuli su je pitanjima o spoljnoj temperaturi i klimatskim promenama, uz konstataciju da je Češka te zime sigurno mnogo izgubila u pogledu dotoka novca od turizma, jer je očekivani sneg, tog januara, razočaravajuće izostao. Skijališta su propadala, a deca su bila uskraćena za uobičajene zimske čarolije. Jedino je, eto, taj vatromet… budio nadu da će godina, ipak, otpočeti spektakularno, i sa mnogo emocija.

Ovi prostodušni ljudi raspršiše joj misli o Vltavi, o pogrbljenim skulpturama svetaca pod teretom nošenja krsta na Karlovom mostu, kao i o krugovima u vodi. Hitro se predala mlazu vode pod tušem, jer se uskoro trebalo priključiti  povorkama koje su, iz svih krajeva grada, hrlile na predstavu vatrometa… Iz dnevne sobe dopiralo je čavrljanje; razgovaralo se o vevericama – da li pojedine vrste treba zaštititi, čime se hrane, kako ih gajiti u kućnim uslovima i da li je nužno da žive u paru, kako su ih ubeđivali u obližnjem pet shop-u. Egzotični kućni ljubimci, zaduženi za razbibrigu, behu udarna tema gotovo svih dnevnih novina, ne samo u Češkoj, već i u svim susednim zemljama…

Nakon preciznog dogovora s taksistom, odvezli su se do Karlovog mosta. Tokom vožnje, dobili su i dragocena uputstva o održavanju higijene kaveza za držanje veverica, te vrlo koristan savet kako da se, u vreme vatrometa, sačuvaju od gubitka novčanika, ručnog sata i kišobrana, uz preporuku da stanu što dalje od kamene ograde. U jednom trenutku, činilo se da su brodovi prestali da plove, očekujući praznik svetlosti koji bi im obasjao put. Jedna veća skupina mladića, grupisana na samom početku mosta, glasno je komentarisala poslednje izveštaje sa svetskih ratišta, pozivajući se na informacije iz Legije stranaca. Deca su se gurala između nogu roditelja, vrišteći od uzbuđenja. Nešto stariji građani držali su se sredine mosta, podižući povremeno pogled u vis, dok su lepotice noći, u kratkim bundama, nazdravljale s kriglama piva, smeškajući se potencijalnim klijentima.

Kada je prva raketa ispaljena s obližnjeg brda, voda pod mostom se vidno ustalasala. Uprkos tmini, siluete su se reflektovale u rečnim dubinama.

• Neko je pao! – začuo se povik iz gomile.

• Mladić s punđom, onaj feminizirani, on je prvi odleteo! – komentarisao je ženski glas, što je dopirao s kraja mosta.

Iz ambulantnog vozila koje se nalazilo u blizini, istrčala su dvojica u belim mantilima, zgrabivši rođake i uvukavši ih u prvi automobil s rotacionim svetlom. Bio je to klasični scenario kidnapovanja, dok su se rafali vatrometa u serijama od po pet do deset, rascvetavali na koloritnom nebu. Pokušala je da se probije do otmičara, kroz gužvu što se uvijala i krivudala tako da propusti sanitet, nastojeći, u isto vreme, da ne izgubi iz vida ni zaglušujući vatromet, a ni sve učestalije padove s mosta. Za to vreme, iz drugog automobila hitne pomoći, parkiranog pored kamenitog stepeništa, istrčalo je nekoliko ljudi, takođe u belim mantilima, izvukavši iz gomile ženu koja je isprva glasno zapomagala, a potom zamukla. Sve je izgledalo kao da su masovna hapšenja građana započela baš tog prvog januara. Prazna invalidska kolica otkotrljala su se niz kaldrmu podmostovlja. Vatromet je nepristrasno divljao iznad grada.

Pala je. Verovatno je to bio jedini način da izbegne udarce komandosa  koji su nadirali iz blindiranih automobila i batinali izbezumljene građane.  Odatle, ležeći na kamenom mostu s nekolicinom povređenih, mogla je da vidi kako je sanitetsko vozilo pregazilo još dvoje-troje mlađih osoba. Fantazija na nebu je potrajala, a onda je izgubila svest.     

mami Mimici za vatromet u oku…

za P.U.L.S.E: Divna Vuksanović

Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E

  Divna Vuksanović, Priče, Priče, poezija, putopisi, putopisi