Oblakoderi (skyscrapers) jedna su od prvih asocijacija na Njujork i svakako spadaju u najupečatljivije simbole Amerike. Ove monumentalne građevine su ne samo arhitektonska čuda već i svedočanstva o ekonomskoj, tehnološkoj i kulturnoj moći Njujorka i Amerike. Zgrade poput Empajer stejt bildinga (Empire State Building), Krajslera (Chrysler Building), Fletajrona (Flatiron) ili novog oblakodera (One World Trade Center) nastalog na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra (World Trade Center), dominiraju horizontom, stvarajući impresivan prizor koji nam je trajno urezan u pamćenje, sve i da nikad nismo kročili u Njujork. I scene s oblakoderima u filmovima poput King-Konga, Supermena, Spajdermena, Besanih u Sijetlu, Dana nezavisnosti, ili u serijama poput Seks i grad, Prijatelji ili Porodice Soprano, dodatno su učvrstile sliku njujorškog skylinea kao simbola američkog sna i uspeha.

U literaturi o oblakoderima često je citirana rečenica koju je upotrebio vodeći američki istoričar arhitekture Spiro Kostof:

„Visina ima moć.“

Dizanje građevina uvis oduvek je bilo pokazatelj moći – od piramida u Egiptu, preko katedrala, sve do industrijske revolucije i ekonomskog uspona biznismena, koji počinju da dižu visoke zgrade da bi pokazali sopstvenu moć i bogatstvo. Na kraju 19. i početkom 20. veka, visoke građevine bile su i pokazatelj tehnološkog napretka. Tako je Ajfelov toranj, podignut za Svetsku izložbu u Parizu 1889, bio pokazatelj novih tehnologija i progresa, te je ova tada najviša građevina na svetu zadržala taj primat sve do podizanja Krajsler zgrade 1930, da bi već 1931. bila izgrađena nova najviša zgrada na svetu – Empajer stejt bilding.

Zahvaljujući novim tehnologijama, oblakoderi su postali simboli uspona gradova i država, ali i simboli moći.

Pišući o njujorškim oblakoderima, ekonomista Džejson Bar je naglasio njihov veliki simbolički značaj, i označio Krajsler zgradu i Empajer stejt bilding kao najupečatljivije pokazatelje uspeha kapitalizma. S druge strane, on je i napad Al Kaide na Svetski trgovinski centar, kao sedište američke ekonomske moći, video kao kraj jedne epohe, jer se rušenjem Kula bliznakinja, na simboličan način, završio američki 20. vek.

Uspon Amerike se stoga može pratiti i kroz razvoj oblakodera, jer su oni bili pokazatelj razvoja tehnologije i uspona privrede, industrije i velikih gradova, i bili su neraskidivo vezani za ekonomsku moć. Oblakoderi su prvo počeli da niču u Čikagu, koji je posle velikog požara 1871. najbrže rastao od svih američkih gradova. Na uspon novih građevina uticali su i rast stanovništva, promene u tehnologiji izgradnje, ali i profit kome se težilo, jer su visoke zgrade stvarale veće profite po uloženom dolaru, od do tada uobičajenih.

Smatra se da je prvi čikaški oblakoder, Zgrada osiguranja (Home Insurance Building) iz 1885, bio prekretnica u arhitekturi i da je označio novo doba. Krajem 19. veka zidaju se zgrade sa više od 16 spratova, kada je na vrhuncu bila čuvena Čikaška škola arhitekture sa arhitektom Luisom Salivanom, koji se smatra „ocem oblakodera“. Uvis se tada dižu kancelarijske zgrade, hoteli, robne kuće, a brzo na red stižu i stambene zgrade. Sa neboderima sa unutrašnjom čeličnom konstrukcijom i velikim prozorima, Amerika je ušla u 20. vek, kada sve više primat preuzima Njujork.

Prvi njujorški oblakoder podignut je 1889, i od tada je Njujork stalno rastao i bukvalno uvis. Čelična konstrukcija bila je ta novina koja je omogućila rast zgrada, te ne čudi izjava „da Amerikanci nisu izmislili čelik, ali da je čelik, na toliko načina, izmislio Ameriku 20. veka“. Nisu samo oblakoderi bili ti koji su menjali izgled grada, nego su promenama doprinosile i druge tehnološke inovacije – Edisonove sijalice i nov način osvetljenja dodatno su modernizovali gradove, kao što su i novi liftovi, zahvaljujući električnoj energiji, poboljšali kvalitet izgradnje oblakodera i još više ih vinuli uvis.

Na izgradnju oblakodera u Njujorku uticali su i nagli porast broja stanovnika i visoka cena zemljišta. Nov način izgradnje rešavao je stambeno pitanje za veliki broj stanovnika na malom prostoru, na kome je cena zemljišta bila papreno visoka. Novi vek Njujork je započeo sa 22-spratnicom Fletajron („zgrada Pegla“), koja je podignuta 1902, sa tada neverovatnih šest liftova, a koja je i danas jedno od ikoničkih mesta Njujorka. U prve impresivne njujorške oblakodere spadaju i zgrada Singera (1908), kao i zgrada robne kuće Vulvort (1913). Kao svojevrsne reklamne zgrade moćnih kompanija, Singer, Vulvort i Krajsler pokazivale su i uspon potrošačkog društva.

Pravi uspon usledio je, međutim, posle Prvog svetskog rata. Amerika je iz rata izašla kao najveća vojna sila, a potom i kao najveća ekonomska sila, najveći svetski kreditor i industrijski lider, pa se i kroz oblakodere može pratiti uspon Amerike. Moć i prestiž u svetu koji je Amerika tada stekla, bili su praćeni bumom masovne proizvodnje, kupovne moći i kredita, te su paralelno sa rastom potrošnje i standarda, kao i rastom cene zemljišta i tržišta nekretnina, rasle i zgrade. Ne čudi što je Njujork postao grad sa najvišim oblakoderima, jer se upravo u njemu nalazio i novi finansijski centar sveta – Volstrit.

U međuratnom periodu nastala su i dva simbola Njujorka – zgrade Krajsler i Empajer stejt. Vlasnik auto-konglomerata Krajsler, Volter Krajsler, želeo je da podigne najvišu zgradu na svetu, koja će biti pokazatelj njegovog bogatstva. Zgrada koju je podigao na 77 spratova bila je u art deko stilu, sa automobilskim detaljima na samoj zgradi (orlovi, ornamenti u vidu menjača, ratkapni, haube i točkova Krajsler automobila), i predstavljala je simbol urbane modernosti.

O dinamici Njujorka, Amerike i tog vremena, možda najbolje govori podatak da je Krajslerov napor da podigne najvišu zgradu na svetu bio kratkog daha – zgrada visine 319 metara završena je 27. maja 1930, a već 1. maja 1931. Njujork i svet su dobili novu najvišu zgradu – Empajer stejt bilding, visoku 381 metar, sa 102 sprata, koju je, želeći da nadmaši rivala Krajslera, podigao Džon Raskob, finansijski direktor Dženeral motorsa.

Zidanje stalno viših zgrada je tako postalo i pitanje ega i rivaliteta, u ovom slučaju za titulu najvećeg auto-mogula između Voltera Krajslera i Džona Raskoba iz Dženeral motorsa.

Mesto na kome je podignut Empajer stejt pokazuje želju da se stvari stalno menjaju nabolje. On je, naime, podignut na mestu gde se nalazio jedan od najluksuznijih njujorških hotela, „Valdorf Astorija“, čija je jedna zgrada imala 12, a druga 16 spratova. Tada je to bio najmoderniji hotel sa 1050 soba, kompletno elektrifikovan, sa kupatilima u sobama, luksuznim restoranima, balskom dvoranom koja je bila epicentar njujorškog visokog društva i čuvenim raskošnim hodnikom („Peacock Alley“), gde se dolazilo da se bude viđen.

Ovaj hotel bio je poznat i po tome što su u njemu „izmišljeni“ novi recepti, poput čuvene Valdorf salate. Iako tada najluksuzniji hotel i svojevrsna ikona Njujorka i njujorškog džet-seta, srušen je 1929. zarad zidanja dve nove njujorške ikone – nove zgrade hotela „Valdorf Astorija“ udaljene samo 15 blokova dalje, i Empajer stejt bildinga na mestu starog hotela, što je još jedan od pokazatelja ideje o stalnom progresu i pomeranju granica.

Empajer stejt postao je najviši, ne samo zahvaljujući modi dizanja oblakodera i nadmetanju tadašnjih biznismena već i zahvaljujući upotrebi novih tehnologija. Kada su projektanti shvatili da će više od 15.000 ljudi na početku i na kraju radnog vremena morati da se preveze liftovima, izračunali su da je za tako nešto potrebno minimum 58 liftova, kao i da njihova brzina mora skoro dvostruko da se ubrza u odnosu na postojeće. Inovacije u načinu gradnje dodatno su doprinele brzom završetku zgrade. Oko 3000 radnika, radeći danonoćno, uspevalo je da podigne četiri i po sprata nedeljno.

Zgradu je 1. maja 1931, samo 410 dana od početka izgradnje, svečano otvorio predsednik Herbert Huver pritiskom na dugme iz Vašingtona, paleći na taj način osvetljenje Empajer stejta kao što je 1913. učinio i predsednik Vudro Vilson, simboličnim paljenjem 80.000 lampi prilikom otvaranja Vulvort zgrade.

Sve do 1972. Empajer stejt je bio najviši oblakoder na svetu, a tada je primat preuzela prva kula Svetskog trgovinskog centra, a za njom i druga (1973), svaka sa po 110 spratova. Kule bliznakinje postale su centar finansijskog dela Menhetna, sa po 50.000 zaposlenih i 200.000 posetilaca samo u jednom danu, i kao takve simbol biznisa, trgovine i preduzetništva. Samo godinu dana posle prve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, podignut je Sears Tower u Čikagu (442 m), koji je postao nova najviša zgrada na svetu.

Uprkos „primatu“ čikaškog oblakodera, Svetski trgovinski centar je ostao simbol američke moći, i verovatno je zbog toga bio meta islamskih terorista već 1993, kada je 26. februara eksplodirala bomba na parkingu severne kule, ubivši šestoro i ranivši oko 1000 ljudi. Sledeći teroristički napad bio je fatalan, te 11. septembar 2001. nije samo datum napada na Svetski trgovinski centar nego i simbolički kraj američkog 20. veka.

Ako bi se svetska moć posmatrala kroz oblakodere, 20. vek jeste bio američki, ali početak 21. veka izgleda drugačije. Na kraju druge decenije 21. veka, od deset najviših zgrada na svetu, pet je u Kini, a samo jedna u Americi (novi Svetski trgovinski centar u Njujorku), i ona zauzima sedmo mesto. Najviša je Burdž Kalifa (828 m) u Dubaiju (UAE), a pored samo jednog oblakodera u Americi, ostale su u Kini, Saudijskoj Arabiji, Maleziji i Južnoj Koreji, što ukazuje na uspon Bliskog i Dalekog Istoka i na ovom, simboličkom nivou. Iako se geografska raspodela najviših oblakodera promenila, njujorški oblakoderi i dalje ostaju prepoznatljivi simboli ovog grada, ali i Amerike, trajno urezani u našoj mašti kao najveći.