Zli dusi mačjeg kulta: Nauka protiv Instagram utopije

Dok je Instagram preplavljen mjaukanjem influenserskih mačaka potvrđuje opštu hipnozu – verovanje da će nam život s mačkom doneti sreću i mentalno blagostanje – nauka nam, po običaju, servira gorku pilulu istine. Nova istraživanja pokazuju da vlasnici mačaka prijavljuju niži nivo životnog zadovoljstva, više anksioznosti i depresije u poređenju sa onima koji ne dele dom sa ovim umiljatim diktatorima (Amiot et al., 2022).

Reči Valtera Benjamina o tome da je “stepen otuđenosti među ljudima toliki da se svakodnevno samouništenje doživljava kao estetsko iskustvo prvog reda” danas dobijaju novo značenje. Umesto da priznamo svoju fundamentalnu usamljenost u društvu spektakla, mi je maskiramo instagram fotogalerijom mačijih poza i verujemo da će nas deset hiljada dolara (koliko prosečno košta izdržavanje mačke tokom njenog života) nekako iskupiti od praznine (Herzog, 2011).

Naučnici sa Univerziteta u Kvebeku su, na uzorku od preko 2000 ispitanika tokom pandemije, otkrili ono što niko nije želeo da čuje – vlasnici mačaka pokazuju značajno niži nivo vitalnosti, životnog zadovoljstva i prisustva životnog smisla. Posebno je zanimljivo da su žene sa mačkama prijavile veći nivo usamljenosti od onih bez mačaka (Amiot et al., 2022). Paradoks je potpun – što više tražimo utehu u krznenoj terapiji, to se osećamo usamljenije.

Mačka je postala simbol građanske samodopadljivosti – držimo je jer verujemo da time pokazujemo svoju empatičnu prirodu, sposobnost da brinemo o drugom biću. A zapravo, kako istraživanja pokazuju, često je reč o čistoj narcisoidnoj projekciji. Vlasnici mačaka koji su nezaposleni ili imaju nestabilne izvore prihoda pokazuju značajno lošije rezultate na testovima mentalnog zdravlja (Herzog, 2011). Očigledno, mačka nije lek za egzistencijalnu krizu – ona je samo njen simptom.

Posebno je zanimljivo da vlasnici koji žive u stanovima pokazuju niži nivo vitalnosti od onih koji žive u kućama. U prevodu – zatvorili smo lovca u kutiju od 50 kvadrata i čudimo se što nas njegovo nezadovoljstvo čini nervoznim.

Ne samo da mačke nisu čudotvorni lek za mentalno zdravlje, već mogu biti i izvor brojnih zdravstvenih problema. Od toksoplazmoze do mačije ogrebotine koja može izazvati ozbiljnu groznicu – spisak potencijalnih bolesti koje možemo “dobiti” od svojih krznenih terapeuta podseća na nuspojave prosečnog antidepresiva (Herzog, 2011).

A opet, industrija kućnih ljubimaca cveta. Milioni se troše na organske poslastice, dizajnerske ležaljke i “psihološko savetovanje za mačke”. Kao da očajnički pokušavamo da kupimo iluziju povezanosti u svetu koji je izgubio svaki smisao za autentičnu bliskost.

Naravno, ljubitelji mačaka će reći da je sve ovo preterivanje. Da njihove mace donose radost, da im pomažu da se opuste nakon napornog dana u korporativnom mlinu. I možda su u pravu – za one koji mogu priuštiti skupu hranu, redovne veterinarske preglede i prostran dom, mačka zaista može biti izvor utehe. Ali istraživanja nam govore da je ta uteha često samo skupo plaćena iluzija.

Možda je vreme da prestanemo da očekujemo od mačaka da budu naši terapeuti. Da priznamo da nam treba prava ljudska povezanost, ne zamenska ljubav kućnih ljubimaca. Jer dok mi uporno verujemo da će nas mačke spasiti od usamljenosti modernog doba, statistika neumoljivo pokazuje da smo sve usamljeniji – samo sada s mačkom u krilu.

za P.U.L.S.E: Dragan Radovančević

Literatura

Amiot, C. E., Gagné, C., & Bastian, B. (2022). Pet ownership and psychological well-being during the COVID-19 pandemic. Scientific Reports, 12(1), 6091.

Herzog, H. (2011). The Impact of Pets on Human Health and Psychological Well-Being: Fact, Fiction, or Hypothesis? Current Directions in Psychological Science, 20(4), 236-239.

  Dragan Radovančević, Mačke, Psihologija, Sociologija, usamljenost