Knjiga Zohar, IV tom

Poštovani čitaoci, P.U.L.S.E magazin vam zvanično predstavlja prvih 20 stihova četvrtog toma knjige ”Zohar”, knjige koju od kraja decembra 2021, možete naći u slobodnoj prodaji u izdanju IK Metafizika. Reč je o temeljnom delu jevrejskog misticizma baziranog na judaizmu, te potonjem pravcu promišljanja koji danas zovemo kabalom.

Četvrti tom Zohara sastoji se iz dve celine:

Sarin život  (Hajej Sara, חיי שרה)

Pokolenja (Toldot, תולדות)

 

Sve potrebne i dodatne informacije o nabavci Zohara možete pronaći ovde, ili ukoliko, pak, želite da pročitate predgovor delu to možete ovde učiniti.

U nastavku uživajte u uvodnom odlomku iz aktuelne četvrte knjige:

 

„Potom uzeše Jonu, baciše ga u more…“

Ovde rabin Josi tumači skriveno značenje biblijske pripovesti o Joni (יונה) i kitu, kao i prirode simbola u ovoj pripovesti. Ljudima ne biva suđeno na temelju zla koje im je suđeno da počine, već na temelju dobra koje čine i koje će činiti ubuduće. Zatim je postavljeno pitanje uživa li Tvorac u kažnjavanju opakih. Kao odgovor, istaknuta je činjenica da je svim ljudskim jedinkama dopušteno da počine određenu meru zla. No, jednom kada prekorače tu meru, postoji opravdano zadovoljstvo u obračunavanju s njima.

Univerzalni zakon uzroka i posledice duboko je utkan u ovu našu dimenziju postojanja. Svaki negativni čin neminovno dovodi do negativnog ishoda jednake težine. Poimanje vremena, međutim, stvara svojevrsni vremenski razmak između uzroka i posledica u ovom fizičkoj dimenziji. Kada čovek počini negativno delo, vreme samo odlaže neizbežne posledice. Konsekvence ovih štetnih radnji pojavljuju se tek kasnije, stvarajući iluziju da se radi o nesvakidašnjim događajima, izuzecima. Zbog toga će naša urođena sklonost ka zlu uperiti prst u Boga, optužujući Ga da je prvobitni uzrok – naše zlodelo – zaboravljen i zagubljen negde u prošlosti. Čitanje ovog odeljka, međutim, budi našu svest o delima koje činimo i neizbežnim posledicama koje ona povlače za sobom, osnažujući našu volju da istrajemo revnosno na putu pravednosti.

1.Sara požive sto dvadeset sedam godina“. Rabin Josi otpoče raspravu stihom:

וישאו את־יונה ויטלהו אל־הים ויעמד הים מזעפו
Va’jisu et Jona va’jetiluhu et ha’jam va’ja’amod ha’jam mizapo
Potom uzeše Jonu, baciše ga u more, i more se smiri

Jona 1:15; Milin

 

Valja pažljivo proučiti ovo kazivanje. Zašto se more razgnevi na Jonu, a ne zemlja – tačnije, Nukva*, zvana ,Zemlja’? On napusti kopno da Šehina* ne bi lebdela nad njim. Drugim rečima, on pobeže od Zemlje Izrailjeve (Erec Jisrael, ארץ ישראל), od tajne Nukve. A ako je tako, zašto ga onda more sustiže u tom bekstvu, a ne zemlja od koje beše pobegao?“

2. Rabin Josi odgovori da stih pravo veli, jer more odslikava svod nebeski, a svod – Presto Slave (Kise Ha’Kavod, כסא הכבוד). Zato ga more dograbi i povuče u svoje dubine. On htede da utekne od mora, tačnije, od proročanstva iz Mohina* Nukve, kao aspekta mora. Zato se more razjari i ražesti na njega, a ne zemlja. I on bi bačen u more, ne bi li se vratio proročanstvu od kojeg beše pobegao.

3.Potom uzeše Jonu, baciše ga u more.“ Znamo da kada ga spustiše u more, tek što mu voda dođe do kolena, more se umiri. A kada ga podigoše, ono ponovo podivlja. Što ga dublje behu podronjavali, to mirnije beše more, sve dok on ne reče: „Uzmite me i bacite me u more“ (Jona 1:12; Milin). Istog časa, „uzeše Jonu, baciše ga u more, i more se smiri“ (Jona 1:15).

4. Čim završi u moru, njegova se duša uzdiže i stade pred Kraljev presto na sud. A kad se povrati, on dospe u ždrelo one ribe što umre i nanovo ožive.

5. Dođite i vidite, kada čovek pođe noću na počinak, njegova duša ga napušta da bi joj se sudilo u Kraljevoj sudnici. Ako se nađe vredna života, duša se vraća na ovaj svet.

6. A sud je dvostruk, jer se čoveku ne sudi za zlo koje će neizbežno počiniti.

וישמע אלהים אתקול הנער
Va’jišma Elohim et kol ha’na’ar
Elohim ču glas dečaka
Postanje 21:17

 

Ovo nije napisano u budućem vremenu. Pogrešno je reći i da se čoveku sudu isključivo na temelju dobra koje je već počnio; pre će biti da on biva nagrađen za sadašnje dobro, kao što već rekosmo, kao i za dobra koja će tek počiniti. Radi tih blagodati on biva spasen, kao što vele, iako je sada, može biti, rđav. Presveti, blagosloven da je, čini dobro svim ljudima i sve čini na opštu korist, te ne sudi čoveku za zla koja trenutno čini ili je namislio činiti. Čoveku, dakle, sudi Presveti, blagosloven da je, koji poznaje budućnost.

7. Dođite i vidite. Čim Jona završi u moru, pisano je: „I more se smiri“ (doslovno, ,stade’). Reč je, naime, o natprirodnom moru, Nukvi. Ono stade u mestu i staloži se, jer mu gnev beše splasnuo i jarost ga beše napustila. Kada se sud spusti na svet, ova sudnica, Nukva, zapada u muke, poput porodilje u strašnim trudovima. Čim dete dođe na svet, sva agonija prestaje. Isto tako, kada se sud sprovodi nad svetom, on se ne smiruje i ne stišava sve dok se pravda ne izvrši nad opakima. Tada se stišava, zaustavlja i nalazi spokoj. To je ono na šta cilja stih koji veli: „A kad propadaju bezbožnici, biva pjevanje (slavlje)“ (Mudre izreke 11:10; Daničić). O ovome već govorasmo.

8. Potom upita za stih: „A kad propadaju bezbožnici, biva pjevanje (slavlje).“ Ne piše li: ,Zar ja volim da grešnik strada?’ (Jezekilj 18:23; Milin)? To bi značilo da Presveti, blagosloven da je, ne nalazi zadovoljstva u kažnjavanju opakih.“ Pa odgovori: „Pre no što se napuni čaša (mera), Presveti, blagosloven da je, ne uživa u stradanju grešnika. No, kada se prelije čaša, tada ,kad propadaju bezbožnici, biva pjevanje.’

[Nukva (נוקבא) predstavlja ženski aspekt božanske emanacije u sferi sefirot nakon Keter (prim. redaktora)]

[Šehinom (שכינה) nazivamo Božansko prisustvo na materijalnom planu (prim. redaktora)]

[Mohin (מוחין) je svojevrsna viša svesnost, tzv. duhovni nervni sistem (mozak), često karakterističan za vrhovnu trijadu Drveta života (prim. redaktora)]

 

Duma ustaje da naplati svoj dug

Zohar (זוהר) opisuje zastrašujuće detalje o sudbini koja čeka opake u vreme vaskrsenja mrtvih, ističući koliko je važno da što pre počnemo da činimo dobro umesto zla.

Intelektualne blokade u našoj svesti sprečavaju nas da potpuno prigrlimo i sagledamo u celosti istinu o Svetu koji će doći* (ha’olam ha’ba’a, העולם הבאה) i svu težinu svojih rđavih postupaka. Jedno je prihvatiti ideju o postojanju Tvorca i duhovnih načela na čisto intelektualnom nivou, a nešto sasvim drugo lično usvojiti i sprovesti u život ove istine, što je sama osnova duhovnog pregnuća. Cilj ovog odeljka je da ukloni ove prepreke i sumnje, otvarajući nam oči za duhovne istine i budeći našu svest. Što prilježnije i revnosnije težimo ka pravednosti, utoliko više se želja da rđave navike i postupke zamenimo onim dobrim uvrežuje u našu prirodu. Ovaj proces dodatno podstrekava Svetlost koja prosijava kroz ovaj odeljak.

9. Tosefta (dodatak). „Sara požive…“ Telo Mišne, sama njena suština, isprva beše podugačko, a onda se suzilo. Mi koji smo upućeni u Mišnu*, bejasmo blizu unutrašnje strane ove Ravni i čusmo Glas koji putuje odozgo nadole i razleže se svetom. Ovaj Glas čupa planine iz korena i drobi stene u prah; drugim rečima, svetlost njegova iskorenjuje i sravnjuje Klifot (Kelipot). Veliki duhovi se podižu, uši se otvaraju da čuju…

10. Putujući ka trima mestima, Glas viče: „Odstranite deo [porciju Mišne; prim.red.], da bi oni što utihnuše, što još snevaju, ostali na straži i održali se na svojim mestima. Kralj, Nukva, čuva vrata, kao što zapovednik nad mnogim vojskama čuva svoje uporište.

11. Niko ne vidi niti zna da je knjiga otvorena i potpisana imenom (Dume, דומה), te Duma ustaje da naplati svoj dug. A oni što počivaju u prahu, opaki, ostaju izvan. Dobra strana, pak, Središnji stub, Jesod (יסוד), zvani ,Dobri,’ stupa na scenu, ali oni odbijaju da se povrnu i vrate natrag.

12. A kako se ne daju dognati, to oni padaju i više se ne vraćaju u život. Tako opaki bivaju izbrisani iz knjige Dumine. Ko će onda polagati pravo na njih u vreme vaskrsenja mrtvih, ako znamo da će anđeo Metatron (מטטרון) tada dobijati dojave od Dume na grobljima? Kome će pripasti ovi zlikovci koji nisu ubrojani u Dumino sledovanje na dan vaskrsenja? Ko će uzeti da razmotri njihova svedočanstva? Tu se nameće ideja o okrutnoj Kelipi* zvanoj ,Sihon,’ (סיחון) koja izvršava odmazdu i odgovara ,Dumi,’ jer ,Duma’ označava ,tišinu,’ dok ,Sihon’ znači ,razgovor’ ili ,govor.’ Teško njima, teško njihovim životima, teško mukama njinim! Za njih je pisano:

ימחו מספר חיים ועם צדיקים אליכתבו
Jimahu mi’sefer hajim ve’im cadikim al jikatevu
Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani

 

Kraj Tosefte (dodatka).

[Svet koji će doći (ha’olam ha’ba’a) predstavlja važan deo jevrejske eshatologije i odnosi se na život, odnosno postojanje posle fizičke smrti u svetu koji se postavlja prema čoveku uodnosu na zasluge koje za života stekne. Shodno tome, ovaj svet kojim sada obitavamo naziva se ha’olam ha’ze (העולם הזה) (prim. redaktora)]

[Mišna (משנה) predstavlja pojedinačna predanja usmenih zakona, koja su pamćena i prenošena nezavisno od svog porekla iz svetih spisa. Kasnije je korišćena za celokupni korpus pojedinačnih predanja. Samim tim Mišna predstavlja prvu bitnu pisanu redakciju Jevrejske usmene tradicije, koja je u to vreme bila poznata i kao „Usmena Tora“ (prim. redaktora)]

[Kelipa (קליפה) predstavlja ljušturu u figurativnom značenju, onu koja oivičava, te zaklanja, božansku svetlost. Iz tog razloga kelipi, ili klifot, pridajemo negativnu konotaciju. Oivičavamo je idejom zla (prim. redaktora)]

 

„Koji zemlju obrađuje, kralj je“

Postoji skriveno značenje u pomenu dužine Sarinog (שרה) života u Tori*, jer takve pojedinosti nisu iznete u slučaju nijednog drugog ženskog lika – kao što nijednoj drugoj ženi nije posvećen čitav odeljak u Sv. pismu. Zohar napominje i objašnjava simbole u odlomku koji se tiču Sare, kao i značenje različitih iskaza koji se ne mogu pravilno protumačiti bez kabale kao ključa. Znamo, naime, da Saru, baš kao ni Abrahama (אברהם), nijednog trenutka nisu savladale negativne nastrojenosti, te da je nasledila božanski život za sebe, svog muža i, kasnije, sina.

Prepušten samom sobi, čovek nema snage da ukloni mračnu stranu svoje prirode. Duhovni gorostasi poput Abrahama i Sare, pak, predstavljaju naraštaj koji je imao dovoljno duhovne snage da nadvlada Sklonost ka zlu* (jecer ha’ra, יצר הרע). Njihovo postojanje u ovoj fizičkoj dimenziji, kao i njihovo prisustvo u Tori, pravo je vrelo ove energije, za sve naraštaje. Sarina blagorodnost i bogolikost, kao i energija uzvišenog života, prožimaju nas kroz aramejske reči ovog odeljka.

13.Sara požive…“ On upita: „Zašto se baš Sara, od svih žena na svetu, pominje u Tori?“ Rabin Hija odgovori: „Nije baš tako, jer je pisano: ,Tako umre Rahilja (Rahela, רחל) i sahraniše je pored puta za Efratu (אפרתה)’ (Postanje 35:19; Milin); ,tu umre Marija (Mirjam, מרים) i onde je sahraniše’ (Brojevi 20:1; Milin); ,Tada umre Devora (Debora, דבורה), dojilja Revekina (heb. Rivka; Rebeka, רבקה)’ (Postanje 35:8; Milin) i ,umre kći Savina (ili Šuina; Šua, שוע), žena Judina (יהודה)’ (Postanje 38:12; Milin). Zacelo, Tora beleži smrt mnogih žena.“

14. Na to će rabin Josi: „Ali o njima nije pisano onako kako je pisano o Sari, za koju je kazano: ,Sara požive sto dvadeset sedam godina’ (Postanje 23:1). Ni o jednoj drugoj žena nema ovako precizne zabeleške o broju dana i godina kao što je to slučaj sa Sarom. Štaviše, nijednoj od njih nije posvećen čitav odeljak Sv. pisma, kao što je posvećen Sari. Postoji naročiti ezoterni razlog za takvo što. U Pismu su, doduše, izričito navedeni Sarini dani i godine, ali tajna je u tome da dani i godine svih ljudi zavise o ovoj ravni. To znači da je sam Mohin, koji je tajna životnog veka Sarinog, naznačen u broju sto dvadeset sedam. A to je izvorište svekolikog ljudskog veka.“

15. On navede stih:

ויתרון ארץ בכל היא מלך לשדה נעבד
Ve’jitron erec ba’kol hi meleh le’sade ne’evad
Štaviše, zemlja je na korist svima; koji zemlju obrađuje, kralj je
Propovednik 5:8

 

,Zemlja je na korist svima’ je Nukva ,svima.’ Bez sumnje, ovo je tajna Jesoda od Zeir Anpina, zvanog ,Svi’ (heb. kol כל). Jer, iz Jesoda ishode duhovi i duše i dobra ovoga sveta. A što se tiče stiha: „Koji obrađuje zemlju, kralj je,“ on upita: „Ko je taj kralj? To je Presveti, blagosloven da je, koji ,obrađuje zemlju’ i uzgaja useve na njoj kada je dobro pripremljena. Kralj je božanski Kralj, Zeir Anpin*, koji svesrdno prianja uz uzoranu njivu.“ On upita: „A šta je zemlja ili njiva? To je polje koje Ha’Šem blagoslovi, Nukva, tačnije, kao što je pisano:

כריח שדה אשר ברכו יהוה
Ke’rejah sade ašer berahu Adonaj
Kao miris polja koje Ha’Šem blagoslovi
Postanje 27:27

 

Jer, kada je polje obrađeno i uzorano kako valja, božanski se Kralj, Zeir Anpin, spaja s njim.“

16. A rabin Eleazar upita: „Koliko se samo otajstava nazire u tom stihu: ,Koji obrađuje zemlju, kralj je’! Kralj je, naime, Šehina*, koji prebiva samo u domu čoveka koji je oženjen i koji leže sa ženom svojom da izrodi potomstvo i donese rod. A ona, Šehina, donosi duše koje će prebivati u njoj, zbog čega je Šehina povezana samo sa uzoranom njivom i obrađenom zemljom.

17. Po jednom drugom tumačenju, kralj je ,žena koja se boji Ha’Šema,’ jer je pisano:

אשה יראתיהוה היא תתהלל
Iša jirat Adonaj hi tithalal
Žena koja se boji Ha’Šema pohvalu zavređuje
Mudre izreke 31:30

 

Reč je o Šehini. Njiva uzorana je tuđinka, Druga strana, kao što je pisano: ,Da te čuva od žene tuđe’ (Mudre izreke 7:5). Jer postoje dve vrste polja. Polje na kojem svi blagoslovi i sva svetost zriju, kao što je pisano: ,Kao miris polja koje Ha’Šem blagoslovi,’ dakle, Šehina. A postoji i polje na kojem vladaju pustoš i kal, istrebljenje, krvoproliće i ratovi, polje Druge strane, kao što je pisano: ,Od troje se zemlja potresa, a četvrto ne može da podnese: kad sluga postane vladar…’ (Mudre izreke 30:21). U ovom slučaju, daleko bilo, polje Druge strane nasleđuje Šehinu, a svetlost Šehine biva zaklonjena i pomračena, sve dok iznova ne bude pročišćena i spojena sa Zeir Anpinom odozgo.

18. Zbog toga se žrtvuje jarac prvog dana u mesecu, kada nema blagoslova nad ovim drugim poljem, Drugom stranom (Sitra ahra, סטרא אחרא), odvojenim od Svetoga Kralja (Meleh Ha’Kadoš מלך הקדוש), Šehine. Kada je to polje pripremljeno za Drugu stranu, pisano je: ,On je nju našao u polju, isprošena devojka je vikala, ali nikoga nije bilo da joj pomogne’ (Ponovljeni zakon 22:27; Milin). Ovde je polje Druga strana, kao što već objasnismo.

19. Dođite i vidite: Eva dođe na svet i privi se uz zmiju. Ova ubrizga nečistotu u nju i ona donese smrt svetu i mužu njezinu. Potom se pojavi Sara i siđe u prebivalište Druge strane, ali kad uziđe iznova, nikakav se Klifot [Kelipot] na njoj ne nađe, kao što je pisano:

ויעל אברם ממצרים הוא ואשתו וכלאשרלו
Va’ja’al Avram mi’Micrajim hu ve’išto ve’kal ašer lo
Tada otide Avram iz Egipta u Negev, on, i njegova žena i sve što imaše
Postanje 13:1

 

A kad Noje dođe na ovaj svet, pisano je da on ,napivši se vina, opi se i otkri nasred šatora svoga’ (Postanje 9:21).

20. No, kako Abraham i Sara ne behu prionuli uz Drugu stranu, to Sara zasluži božanski život za sebe, muža svojega i sina kojeg ostavi za sobom. To je značenje stiha: „Pogledajte stenu [Abrahama] iz koje ste isklesani, i duboku jamu [Saru] iz koje ste izvađeni“ (Ha’bijtu el (cur [צור]) Avraham avihem ve’el (bor [בור]) Sara teholelhem, Isaija 51:1). Otud je pisano: „Sara požive…,“ jer ona zasluži sve te godine. Što ne beše slučaj sa ostalim ženama, jer ne piše: „Hava (Eva, חוה‎‎) požive toliko i toliko…,“ i tako dalje. Sara beše prionula uz Život.

[Jevrejska najsvetija knjiga Tora (תורה) poznata je i pod nazivom Petoknjižje jer je čini pet knjiga Mojsijevih (prim. redaktora)]

[Reč je o svojevrsnoj klici zla koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje i tada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako jecer ha’ra suzbiti ili makar ublažiti (prim. redaktora)]

[Zeir anpin (זעיר אנפין) predstavlja aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot(a), nakon sefire Keter (prim. redaktora)]

[Ha’Šem (השם) je jedno od mnogih zamenskih imena za Boga, jer nam je zapovestima zabranjeno uzaludno izgovaranje Imena (prim. redaktora)]

 

Za više informacija posetite Zohar.Metaphysica.rs, ili sajt izdavača izdavača Metaphysica.rs

Predgovor knjizi Zohar možete pročitati na ArsMagine.com/zohar

Urednik Aleksandar Dramićanin

Prevodilac Jelena Gavrilović

Redaktor Dražen Pekušić

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments